Почетна » Дневна доза » Дневна доза 1157

Увод у тотемизам (и бизнис)

Бранислав Лечић Највеће разочарање на политичкој сцени је несумњиво Чеда Јовановић. И то је све што ћу рећи о њему. Тадић је био председник [ДС], тотем партије, [...] захваљујући којој је био осам година на власти, па је онда оставио пред изборе и основао конкурентску странку... Али, овде је политика схваћена као бизнис.

Бранислав Лечић, глумац и некадашњи функционер ДС-а и ЛДП-а, „Вечерње новости“

Увучен, замољен, разочаран...

Бранислав Лечић Зоран [Ђинђић] ме је увукао у политику, због Чедомира Јовановића кога су избацили из Главног одбора - опет из пријатељства - основао сам ЛДП, а и Батић ме је шест месеци молио да му сачувам партију, схвативши да умире... Нажалост, после Зорана па наовамо сретао сам се са политичким мешетарством.

Бранислав Лечић, глумац, о бившим функцијама (члан ГО ДС, министар културе, оснивач ЛДП и заменик председника ДХСС), „Вечерње новости“

Скрининг који открива мистерије политичког организма

Бранислав Лечић Шта је власт? Она је изазов, не само амбиција. Скенер за оно од чега сте састављени. Ако због власти изгубите себе, онда је нисте достојни.

Бранислав Лечић, глумац и министар културе (2001-2004), „Вечерње новости“

Знаковима чуђења никад краја

Југослав Ћосић Чуде нам се и због надзиђивања зграда, количине пара коју трошимо на гардеробу, због броја пушача и телевизија, што таксисти зарађују више од лекара и професора. Чуде се јер баке и деке чувају унуке, а родитељи помажу децу и након тридесете...

Југослав Ћосић, новинар, у књизи „Време сна“ о томе шта је Аустралијанцима чудно у Србији, према „Блицу“

Чудан неки свет (аустралијска зима и промаја)

Југослав Ћосић Аустралијанци свуда стоје у реду, чак и кад су сами. Не трубе на семафору и не паркирају по тротоару, што ме је у почетку излуђивало. Љубазни су сваког дана, а не само петком после подне. Жене не штити само закон, штите их и мушкарци. Зими често ходају боси, а ми се плашимо и промаје.

Југослав Ћосић, новинар, у књизи „Време сна“ о свом деветогодишњем животу у Аустралији, према „Блицу“

Не зајме новац да не би изгубили пријатеље

Југослав Ћосић У Аустралији међу пријатељима нема позајмљивања пара кад је тешко, за то тамо служе банке. Свако плаћа своје пиће. Комшије се углавном не познају, а на Балкану је добар комшија закон: залива вам цвеће док сте на одмору, пали светла по стану због лопова.

Југослав Ћосић, новинар, у књизи „Време сна“ о свом деветогодишњем животу у Аустралији, према „Блицу“

Ди су наших 29 процената?

Александар Вучић Јавна предузећа има да дају паре држави. […] Хоћемо своје паре, свој део, 29 одсто НИС-а су наше паре и припадају Србији, мој посао је да те паре узмем за народ и вратимо дугове или за нешто друго. Имали сте профит 350 милиона и хоћемо да га делимо.

Александар Вучић, председник СНС и најављени мандатар Владе Србије, „Танјуг“

Сви ми који обожавамо свадбе (и Нолета)

Мирослав Илић Кад год да ме позове, одазваћу се. Одложићу све обавезе и доћи ћу где год да прави свадбу. Ма, долазим сигурно, макар на једној нози. Таман посла да тражим хонорар! Част ми је да певам на свадби тако дивног младића. Он је понос наше земље.

Мирослав Илић, певач, о могућности да запева на свадби Новака Ђоковића, „Блиц“

Зачеље периферије

Јово Бакић На Балканском полуострву Србија има најмању просечну плату, једино Албанија није далеко одмакла. Ми смо на периферији светског капитализма и центру одговарају што ниже плате овде. Да сам циничан, рекао бих да је то заједничко прегнуће бриселских и домаћих олигархијских структура.

Јово Бакић, социолог и доцент Филозофског факултета у Београду, „Између два петка“ Радио Београда 1

Шта (ни)смо научили и наследили од Броза

Драган Бујошевић Показало да не умемо да покренемо производњу. У време Јосипа Броза Тита имали смо 22 милијарде марака кредита, што је сада 80 до 100 милијарди евра. То је трошено на плате и пензије, које нисмо зарадили. Опраштали су нам неке дугове и опет смо дошли до цифре од 20 милијарди евра дуга. Ова земља не зна да ради још од времена Тита.

Драган Бујошевић, новинар, „Између два петка“ Радио Београда 1

Тиранин и диктатор, бре!

Рајко Даниловић Какав је Милошевић био неприкосновени лидер? То је, бре, тиранин! Нећемо о Слободану Милошевићу говорити као о неспорном вођи. Споран је вођа. То је диктатор. То се знало, многи су то говорили, шапутали, а било би добро да проговоре они који су знали и ћутали из његовог окружења.

Рајко Даниловић, адвокат, о политичким убиствима деведесетих, „Између два петка“ Радио Београда 1

Атомско склониште (од капитализма)

Срђан Драгојевић То јесте чувена, бизарна команда – када се бациш у супротну страну од дејства атомске бомбе и преживиш. Нико није доказао да је успешна. Али, то је на неки начин метафора да смо сви дочекали капитализам на ногама и насмејани, нико се није бацио у склониште и сви смо „погинули“.

Срђан Драгојевић, филмски режисер, о наслову свог филма „Атомски здесна“, „Између два петка“ Радио Београда 1

Никад боље

Јово Бакић Када ћемо живети боље? Не скоро. На половини мандата нове владе, Вучић ће рећи да ће бити боље крајем мандата. А онда ће у предизборној кампањи рећи – на половини мандата следеће владе. Нема од тога ништа, док се овде читав политички систем тотално не разори а врхови политичких странака не заврше у затвору.

Јово Бакић, социолог, „Између два петка“ Радио Београда 1

Сви ми који смо се разболели од кукњаве

Александар Вучић Говорио сам о смањењу броја нестручних и нерадних људи из јавног сектора, и њихово пребацивање у приватни сектор. Знате, то је та врста приступа – аха, овај ће да отпушта некога. Ево, немојте да кукате већ направите фирму и запослите 100 беспослених људи. Ја нисам у стању да их издржавам.

Александар Вучић, председник СНС и најављени мандатар Владе Србије, о реформи јавног сектора, „Блиц“