Дневна доза 2082 16. октобар 2016.
O tempora, o mores!
Људи су већ почели да разговарају сами са собом. Само је почетак био тежак. То већ видимо на улицама. Ко не види да је неко ставио слушалицу у уво, мисли да су већ људи почели саму са собом да полемишу. Тих слушалица у будућности неће бити, али ће људи имати безброј пријатеља и саговорника које никада неће видети.
, песник и члан Српске академије наука и уметности (САНУ), у недељном додатку „Блица“
Место сусрета: Југославија
Грешите, сетите се шта се догодило у Југославији - одатле је све почело. Ја тада нисам ни био председник. Међутим, јесам ли ја окренуо авион над Атлантиком? То је био Јевгениј Примаков. [...] Узгред, Борис Јељцин је био посебан. Када је заузео прилично чврст став о питању Југославије, одмах су сви почели да се присећају како је волео да попије. Тако је започета дискредитација. Ето, одатле је све почело.
, председник Русије, упитан да ли су се односи између Русије и САД погоршали због Сирије, N1
Велики Вук о малом
Бесмислица је да ћу бити Вучићев кандидат на председничким изборима. Ма шта ко о томе тренутно мислио и говорио, Вучићев кандидат ће бити Александар Вучић.
, бивши министар иностраних послова Србије, „Блиц“
Врли, нови (и настрани) свет
У савременим демократским друштвима више нема табуа. Све настраности су постале друштвено прихватљиве. Можете бити криминалац, педофил, тајкун – бићете социјално прихваћени. Једина неприхватљива ствар у савременом свету је сиромаштво. И овде код нас, у нашој паланци, највећа је срамота бити гладан.
, позоришни редитељ, „Вечерње новости“/„bizlife.rs“
Београд, несигурна кућа за мафију
Жестоко ћемо се обрачунати са онима који мисле да им је Београд прћија и да по Београду могу да убијају како стигну, па нек добро размисле да ли су јачи од државе или нису. [...] То да иду да убијају, да један пишти из теретане, а други пиштаљком с пута, ко ће кад да пуца, један калашњиков, други калашњиков... То нека забораве и нека то врате у своју земљу, а у нашој држави то неће да раде.
, премијер Србије, РТС
Чему се уопште данас можемо надати. Ако се човек осврне, види најезду подгрејаних кадрова из експрес лонца деведесетих. [...] Само нам Бог може помоћи. 
