Верујем у бесу Хашима Тачија и све што из ње исходи
У дијалогу Београд-Приштина само два споразума су у писаној форми, односно два пута је нешто потписано, док је све остало постизано као усмени споразум. И оно што смо постизали за Косовску Митровицу, за мост, постизали смо у усменој форми. И оно што смо постизали за Телеком, до коначног, рекао бих, парафа, све је било у усменој форми. Али шта ћете кад неко суштину покушава да замагли формом, онда увек дођете у такав проблем.
Александар Вучић,
премијер Србије, о политичкој бури око „промотивног воза“ на линији Београд – Косовска Митровица, „Бета“/„Инсајдер.нет“
Из Вучићевих уста у Тачијеве уши (и обратно)
И сад то што кажу - немате писани споразум… Па немамо писани споразум, али то је део онога о чему смо разговарали и што смо договорили усмено.
Александар Вучић,
премијер Србије, о тврдњи званичника НАТО-а да по Бриселском споразуму (2013) „косовске власти не морају од Кфора да траже одобрење за упућивање својих полицијских снага широм Косова“, „Бета“/„Инсајдер.нет“
Фабрика лименки
Имала сам више прилика током протеклих месеци да улазим у сукобе због некаквих изјава и провокација оних који себе виде као премијере или као председнике. Како да вам кажем, кажу да празна лименка највише звечи.
Немамо коме шта да дугујемо када су у питању преговори о формирању владе, јер са радикалима и народњацима нисмо били у коалицији или обећаној коалицији, него је владала самоувереност да ће они освојити више од 126 посланика и да ће СПС некима чак бити сметња. Из авиона се видело да они, у ствари, раде против СПС-а. И радили су сами против себе, јер су хтели да смање и наш број гласова. Покушавао сам вештачки да одржавам ту коалицију у животу неколико недеља, и поред велике медијске хајке ДСС-а према СПС-у, претњи, уцена.
Ивица Дачић, као председник СПС-а, 11. јул 2008, "Стандард"