Када сам странцима у Бриселу рекао да су могли да покажу добру вољу и да бар те четири [косовске] општине остану у Србији, а они ми кажу: „Али то нико од нас не тражи!“ [...] Проблем наше политике и јесте што ми увек очекујемо, а не тражимо. То не иде. Ево, ми смо у РС из једне потпуно немогуће ситуације оспоравања и спотицања окренули и рекли не дамо више ни зеру наших надлежности у оквиру БиХ.
Оно због чега је [Слободан] Милошевић нападан, да пропагира великосрпство, да Срби као већа нација морају да дају права и другима, сад то исто раде Муслимани у Сарајеву. Они мисле да имају тапију на БиХ и да не морају никога да уважавају. Дакле, што се помирења тиче: треба да живимо у миру, али - да ли се можемо помирити? Мислим да не.
Постоји план да се покушају зауставити камиони са изборним листићима за Бањалуку. Ако то не успе, онда се 6. октобра, дан уочи избора, у време преизборне ћутње, планира митинг на централном тргу са којег ће се чути политичке поруке, након чега би странци у Сарајеву рекли да је у Бањалуци нарушена изборна тишина и да се у том граду поништавају избори, односно да их неће ни бити јер влада хаос.