Председник Југославије Слободан Милошевић био је велики српски лидер, али жеље Србије у то време нису биле реалне. Србија није схватала да није сама у свету и да се без света не може, и због тога је платила цену. Пре око 30 година стотина хиљада људи, а Милошевић је тада био довољно велики да их окупи, дочекало је крај његовог говора. Певао је наш народ, са вером и убеђењем, занесени и поносни, „Ко то лаже, ко то каже Србија је мала“. Србију је после тога дочекало три рата, Срби си гинули у Книну, Сарајеву и Приштини, а данас се у Книну вијори „шаховница“, у Сарајеву број Срба преполовљен, а у Приштини живи тек неколико Срба.
Александар Вучић,
председник Србије, у обраћању грађанима у (северној) Косовској Митровици, Б92
Ако је Стефан Немања, оснивач државе српске, могао пред Манојла Комнина са омчом око врата, голорук, због Србије, па могу ваљда и ја, без омче, због исте те Србије и пред Тачија, и пред сваког другог на овом свету.
Александар Вучић,
председник Србије, на митингу у Косовској Митровици, „НСПМ“