Дневна доза 2884 27. децембар 2018.
Како је ветар дувао тако сам мењао плочу (и раскопчавао прслук)
Признајем да сам ја крајем 80-их, кад још нема партија, можда постао жртва свог претераног историјског знања, јер сам се тада сетио да је Југославија била у кризи 30-их година, један од излаза из кризе је било тако што ће се федерализовати на словеначку, хрватску и бановину српских земаља, и мени се учинило те 1989. да је била идеална прилика да то урадимо. Не кајем се због тих идеја. Реакција је била веома негативна, и ја сам убрзо схватио да је грешка, да сам прслук лоше закопчао и да га морам откопчати и закопчати према правилима нове стварности, схватио сам да су у другој Југославији створене републике, нове нације, и да се та реалност мора поштовати, и онда сам променио плочу. , књижевник и председник СПО-а, „Око“ РТС-а
Извршитељи голубијег срца (продајемо само у великој нужди)
Продајом покретне имовине спроводи се 21 одсто извршења, а свега 1 одсто продајом непокретности, којих је у 2017. години било 3.736. , председница Коморе јавних извршитеља, „Нова економија“
Чекајући авенију кнегиње Зорице
Ми овде лечимо децу СМС-овима, а оним нам се ругају тим украсима, праве по граду свуда „булеваре Зорице Брунцлик“… Ја то тако зовем. На пример, Кнез Михаилова треба да се преименује у „Булевар Зорице Брунцлик“, јер изгледа отприлике као да га је госпођа Брунцлик китила, то је њен смисао за естетику… , музичар, описујући београдски новогодишњи декор и естетику, N1/„bizlife.rs“







Слушао сам [током дебате у Скупштини] Слобин говор од 2. октобра 2000. године, да бих проверио аутентичност визионарства о коме крајње аналитички и објективистички говори Слоба Антонић у књизи „Милошевић, још није готово“. Књигу сам синоћ завршио, па ко велим да се мало подсетим.