Дневна доза 3055 16. јун 2019.
Живети и умрети у Србији
Људи овде не раде као на манекенској писти, него у фабрици барута и оружја. , председник Србије, у Лучанима у обраћању оцу чији је син преминуо 2017. после експлозије у фабрици „Милан Благојевић“, из „Утиска недеље“ на ТВ „Нова“
Чекајући петог
'Ајде, к'о Бога те молим, немој да претиш по новинама. Ево, сва петорица заједно дођите - Јеремић, Ђилас, Обрадовић, Јово Бакић. Реците ми где да дођем сам, да ме вас петорица пребијете. Да добијем те „грдне батине“. К'о Бога вас молим, урадите то већ једном. , председник Србије, о изјави социолога Јова Бакића да „Вучић треба да добије грдне батине“, из „Утиска недеље“ на ТВ „Нова“
Голгота Подгорице и васкрс Титограда
То је Титоград, они су се вратили свом старом имену, а не верујем да баш сами одлучују шта ће да раде, а себе су довели у положај да не могу рећи не и све зависи какве ће им све захтеве неко упутити, а они ће их сигурно испунити. , песник и академик САНУ, о намери власти у Црној Гори да цркве и манастире СПЦ прогласе државном имовином, „Седмица“ Радио Београда 1







У животу човека мора да постоји и један сат за поезију, јер у сваком човеку се крије нешто од поезије, а то је толико затомљено и затрто... Као што је говорио Бранко Миљковић: „Једног дана поезију ће сви писати“. Надајући се... То је идеализам. Али без идеала, шта ће вам живот? Да се борите око дилеме: „Мекдоналдс“ или фаст фуд? Између та два ја сам за лесковачку пљескавицу.