Дневна доза 3172 11. октобар 2019.
У потрази за изгубљеним осећањима
Шта осећам? Не осећам, заборавио сам своја осећања. Шалу на страну, дирнут сам, био сам дирнут и задовољан сам, то је моје осећање. Не [нисам очекивао Нобелову награду], заиста не. Због Југославије, ви сте криви, да ли ме разумете? , књижевник, као добитник Нобелове награде за књижевност за 2019. годину, у кратком интервјуу за Радио Београд
Прва (србомрзачка) лига
Може Хандке сваке године да добије по Нобелову награду, али му то ништа не вреди јер ће заувек остати трећеразредни писац. , уредник у листу „Данас“, на свом Твитер профилу
Непонуђени к՚о почашћени
Нико нам не нуди поделу [Косова и Метохије], нико нам не нуди ништа. Неће да нам дају ништа. , председник Србије, о састанку са специјалним изаслаником америчког председника Ричардом Гренелом, „Танјуг“
Туњави вук нити је 'један за све', нити је уопште изашта. У шуми залута, Црвенкапе се боји, а шеф му је зло Прасе двадесетог века чије крваве предње шапе љуби. Такав Вук је добио задатак од злог Прасета и у паници је. Не може га остварити, а то не сме признати. Џабе је рукољуб Прасету - убици, кад код куће овај Вук ни за зеца није ауторитет. Пошто је на политичкој позорници статиста, Вук хоће да се на све начине, и не питајући за цену, промовише у било какав лик који није споредан. Макар и у лик негативца - највећег плаћеног издајника у Србији од краја Другог светског рата. Зло Прасе је обезбедило новац, а хоће ли Вуку дозволити већ афирмисане хијене и офуцани лисци да их сутра убеди да је он шеф НАТО менажерије у Србији – видећемо. 