Да би држава напредовала, потребни су дијалог и размена идеја, а не аутистично игнорисање критике, или још горе, њено брутално гушење. Није уобичајено да у интервјуима председник државе [Вучић] сам себи поставља увек иста питања и да на њих одговора, нити је нормално да председник пропитује новинаре, уместо они њега. Ни заглушујући монолог власти ни неукусно самодивљење неће помоћи да дође до промене. То је амбијент у коме умире и свака нада.