Трауматично постоктобарско искуство довело је до тога да део грађана чији су животи упропашћени и/или чије су наде изневерене „октобарском револуцијом“ [2000.], радије гласају за црног ђавола него за политичке снаге које идентификују с тим периодом. Добар део опозиције и њима наклоњених интелектуалаца као да не разуме ту једноставну чињеницу.
Небојша Катић,
економиста, у чланку „Политика као плебисцит“, „Политика“/„nkatic.wordpress.com“
Горки плодови револуције
Када су грађани (уз издашну инострану помоћ) 2000. године свргавали власт гласајући за шаролико друштво окупљено у ДОС-у, они нису гласали за политичке програме удружених странака нити су могли да наслуте шта ће будућност донети. А будућност је донела коалициона трвења, кризне штабове и додатну деструкцију већ тешко нарушених институција, поделу државе на партијске феуде, привредну деструкцију и још већу корупцију од оне из претходног периода. Удворичку елиту претходног режима заменила је „европскија“ елита, такође удворичка. Онај део елите који се није јасно политички сврстао остао је на маргини.
Небојша Катић,
економиста, у чланку „Политика као плебисцит“, „Политика“/„nkatic.wordpress.com“
Строго контролисана симулација
У државама добро симулиране демократије грађани најчешће гласају за оне политичке странке које ће, како верују, на најбољи начин заступати њихове интересе и вредности. У државама које демократију неуспешно симулирају, грађани гласају за или против онога ко је у том тренутку на власти, па избори тако постају нека врста плебисцита. Они који гласају против власти често гласају за „првог из аутобуса“, без јасне идеје шта би промена могла да донесе. Колико год претходни исказ одсликавао скепсу према демократији, добро симулирана демократија свакако је боља од оне друге. Источна Европа, и Србија у њој, имају велико искуство у лошем симулирању демократије.
Небојша Катић,
економиста, у чланку „Политика као плебисцит“, „Политика“/„nkatic.wordpress.com“
Обавезно школовање на добровољној основи
Уколико, због страха од корона вируса, родитељи на почетку школске године не желе да децу шаљу у школу, то неће морати да правдају.
Истина је да је криминал настао у време власти СПС-а, илити режима Слободана Милошевића. Али је та држава, ма колико то не пријало неким мојим друговима, контролисала тај криминал и није имао никакав велики утицај на државу. ДОС је дошао уз помоћ криминалних структура, наравно, и неких западних сила, на власт – те исте криминалне структуре су постале део власти. То је капитална разлика.
Душан Бајатовић, потпредседник СПС-а, 08. март 2007, ТВ "Авала"