Замислите да је [Добрица Ћосић] остао Брозов чиновник до краја, он би данас био анониман. Зато што није, [...] он је велики човек. Знам да га једни сматрају оцем нације, други очухом и та лепеза је широка. Он је стално био распет између и то распеће га је и вукло ка уметности и стварању. Мучеништво ствара. Његова велика мука били су изневерени идеали. Прогледао је касно, али је прогледао.