Зоран Ћирјаковић

1 до 8 од 8
Дневна доза 2125 28. новембар 2016.

Како су лепа и слатка деца продала идеологију за стипендију

Зоран Ћирјаковић Латиноамерички левичари су борбени. Био сам на левичарским демонстрацијама у Аргентини - ту видите снагу и моћ. У Србији, као и у већем делу Европе, левичарски скупови су „кул“ - мало кучића, понеки бицикл, „кампер“ ципеле. То су лепа и слатка деца, али они ништа не могу да промене. Један латиноамерички левичар ће ући у политику, а српски или европски ће се бавити политички коректним, идентитетским темама. Најуспешнији српски левичари су они који ће добити неке стипендије, а најбољи међу њима постаће професори на неком факултету у Великој Британији, Швајцарској или Италији. Ако европска левица донекле не крене латиноамеричким путем, нема никакву будућност.

Зоран Ћирјаковић, предавач на Факултету за медије и комуникације, „Око“ РТС-а
Дневна доза 1727 27. октобар 2015.

Проклета је Немачка

Зоран Ћирјаковић Цела та ствар има један икс фактор, јер се ради о живим бићима, а не о вагонима пиринча које можете да паркирате где хоћете. Најстрашнија чињеница је да данас, у време глобализације, све тече сем људи, миграције су криминализоване. [...] Мој „омиљени“ пример у смислу колико је трагичан је случај Египћанке, новинарке „Ројтерса“, коју су на дан рушења Сисија погодили из снајпера у јако незгодно место, у стопало. Шест месеци је плаћао „Ројтерс“, док није добила визу за проклету Немачку да се лечи.

Зоран Ћирјаковић, предавач на Факултету за медије и комуникације, о мигрантској кризи, „У средишту пажње“ Радио Београда 1
Дневна доза 1727 27. октобар 2015.

Париз (мигрантским) сузама не верује

Зоран Ћирјаковић Постоји закон великих бројева. Лако је вратити пар стотина [миграната]. Присуствовао сам у Паризу када у авион за Киншасу убацују шест људи на силу. То је пакао када се убацује шест људи, који се отимају и које везују ланцима за седишта.

Зоран Ћирјаковић, предавач на Факултету за медије и комуникације, о мигрантској кризи, „У средишту пажње“ Радио Београда 1
Дневна доза 1727 27. октобар 2015.

Кад Америка добро дресира

Зоран Ћирјаковић Сви се праве луди да не знају колики број [миграната] долази. У ствари, знају - само не знају шта ће са њима. Колико да је мађарски премијер [Орбан] одвратан човек, он је препознао да ће пре или касније Немачка затворити границе. [...] Немци већ окрећу очи и главе од тих несрећних људи, има и солидарних, али доминира ћутљива већина. Немци су прилично „дресирани“ током процеса денацификације, има неких баука, елементи културне свести су промењени.

Зоран Ћирјаковић, предавач на Факултету за медије и комуникације, о мигрантској кризи, „У средишту пажње“ Радио Београда 1
Дневна доза 1211 29. мај 2014.

Кап америчке крви

Зоран Ћирјаковић Један црни човек је постао председник у земљи која је и даље невиђено расистичка, где важи правило да вас кап црне крви чини Црнцем. Од Француске до Њујорка људи су шокирани када се у добром ресторану појави Црнац. У свести многих, па и либерала и левичара, Црнац је неко ко припада кухињи, или може да буде конобар ако је згодно грађен. Пре Барака Обаме, црни човек је у Белој кући био слуга.

Зоран Ћирјаковић, предавач на Факултету за медије и комуникације у Београду, „Око магазин“ РТС-а
Дневна доза 1187 05. мај 2014.

(Космополитски) изданци из септичке јаме

Зоран Ћирјаковић Сви наши успеси везани су за друштво из кога долазимо. Нажалост, познајем превише људи који у Србији живе добро, маса њих боље од мене, али који - према будистичкој метафори лотусовог цвета - схватају Србију као септичку јаму, која их гуши, а из које су они никли миришљави и културни. То је шовинистички космполитизам.

Зоран Ћирјаковић, предавач на Факултету за медије и комуникације у Београду, „Ћирилица“ на ТВ „Хепи“
Дневна доза 698 01. јануар 2013.

Историја која неће бити прочитана

Зоран Ћирјаковић Пресуда о ратовима на Балкану и српској улози у њима давно је донета и слика се неће променити док у далекој будућности не буду објављене историјске књиге, које не знам ко ће читати.

Зоран Ћирјаковић, предавач на Факултету за медије и комуникације, о хашком ослобађању хрватских генерала и Рамуша Харадинаја, "Око" РТС-а
Златне речи 249 01. септембар 2004.

Веран себи и (својој) природи

Зоран Ћирјаковић Верана Матића су злобници погрешно описивали као 'шабачког Теда Тарнера'. Животни пут Си-Ен-Еновог дугогодишњег газде нема додирних тачака са Верановом биографијом. Пре него што је Тарнер продао своје 'мезимче' гледаност Си-Ен-Ена је стално расла. Овде је пуно важнија чињеница да је Тарнер за разлику од Матића сам зарадио своје паре. Главни проблем са Матићем није у томе како је дошао до туђег новца за своју станицу, чак ни у томе што је касније присвојио велики део ове медијске куће, већ у томе шта је урадио са 'својом' 'Деведесетдвојком'. Да је Матић направио добру телевизију, властољубље и вешто прикривено среброљубље били би му опроштени. Нажалост овде се нико, па ни најгласнији браниоци такозване друге или европске Србије, није држао закона као пијан плота. У српској ратно-санкцијској клептократској транзицији Матић вероватно спада у поштеније, и може се без ироније рећи друштвено корисне српске тајкунчиће.

Зоран Ћирјаковић, дописник "Newsweek"-а и бивши сарадник "Радија Б92", "НИН"