Дневна доза 1337 02. октобар 2014.
Та опасна страна реч (носталгија)
У томе нам је живот прошао, спокојно чекајући старост, да нас пита где нам је била младост. Кад се опасуљимо и почнемо да размишљамо где нам је била ова памет, за све је већ исувише касно, неповратно прошло. Живот је само један, шта не проживиш данас, сигурно нећеш ни сутра! , новинар и ТВ водитељ, „Вечерње новости“
Упутићу протест чим одгледам Утисак (кога нема)
Већ 4 године сам у Србији и не пропуштам „Утисак недеље“. Овакве емисије су важан допринос размени мишљења у друштву. Када ће се вратити на Б92?
, шеф Делегације ЕУ у Србији, „Твитер“/„Блиц“
Та опасна страна реч
Носталгија је [...] углавном жал за младошћу, после толико животних промашаја и погрешних одлука на сопствену штету, а не сећање на стара добра времена, која сигурно нису била боља и од овог - најгорег. Са носталгијом се сећамо искључиво себе из млађих дана. Како време неповратно пролази, били смо све лепши, паметнији, честитији, способнији и неустрашивији, толико, да нас више нико од савременика не може препознати. [...] Ко је луд да призна своје грешке и да се помири са животним поразом? Далеко боље је то пребацити на неког другог, на време у коме живимо и на сплет несрећних околности. , новинар и ТВ водитељ, „Вечерње новости“
Вучић је нападнут зато што је представљао Србију. Нико не сме да остане равнодушан пред дивљаштвом које је личило на напад на српске сватове 1992.године. Ако је потребна изузетна храброст да би се отишло у пријатељску посету, онда се поставља питање шта је тек непријатељство. 