Дневна доза 1368 02. новембар 2014.
Нема карта Србије
Немојте ни прстом по ваздуху цртати мапу велике Албаније, јер би то велика несрећа била. Држава Србија то не жели ни да види ни да чује и тражи од међународне заједнице и од света да јасно поруче да тога нема и неће бити. , министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у (Северној) Косовској Митровици као почасни грађанин, „Телеграф“
Почасни родољуб
Тачно је да наша земља има одликовања и признања, има и повеље али ни једно признање у Србији нема ону тежину за некога ко је родољуб, као признање почасног грађанина града Косовске Митровице.
, директор Владине канцеларије за КиМ, о додели статуса почасног грађанина Косовске Митровице Александру Вулину, „Бета“
Принцип као позитивна димензија Вучића и Додика
И то што сам направио, остаће... Остаће и јека која говори о томе да Гаврило Принцип није био терориста. Вучић је рекао Си-Ен-Ену да је он наш јунак, Додик је поставио споменик у Источном Сарајеву. Некако сам испровоцирао неку позитивну димензију код тих наших политичара. Да није било Андрићграда, Видовдан би био заборављен.
, режисер, „Блиц“
Нећу да будем (недотирани) тутумрак
У последњих двадесет година сам ишао једном логиком да при тој промени политичких елита човек може нешто да уради, а да не буде онај тутумрак и намргођени интелектуалац који је против свих и задржава то интелектуално право да сваком држи лекције. То нисам радио Тадићу ни Коштуници, па немам намеру да радим ни овим данас. , режисер, „Блиц“
Шминкање стварности
Чуо сам од Иштвана Пастора [СВМ] да говори о „шминкању мртваца“. Ја нисам то рекао, али срамота би ме било да управљам земљом или делом територије, односно да имам било какву јавну функцију са подршком од шест, седам или осам одсто гласова. , премијер Србије, уочи реконструкције Извршног већа АП Војводине, РТВ
Западнохришћанска етика и (орвелијански) дух капитализма
Како Сузуки каже, западноевропски хришћанин кад иде планином и види цвет, он га убере да би га поседовао, а на Истоку људи уживају у његовој лепоти. Е, овде је све преведено на поседовање, имање и на труло орвелијанство које је сад стварно и живо. , филмски режисер, „Блиц“
Продужена свест
Људи, не знам да ли сте ви свесни, да ли смо ми свесни, чекајте, да ли смо сви ми заједно свесни - ја јесам, али бојим се да је веома мало људи у овој земљи свесно да је на делу продужени државни удар. Овде се води одсудна битка између политиканата и тајкуна против државе. , главни уредник „Информера“, о упаду Николе Сандуловића на предавање Александра Вучића на LSE, према „24 минута са Зораном Кесићем“ на ТВ Б92
Силе фашизма и апартхејда нападају (и пљују)
Немојте да ме гледате збуњено. За годину-две... за неколико месеци, не дај Боже, кад се нешто страшно деси, одговорно тврдим - нека ме пљују по свим друштвеним мрежама, шифрованим телевизијама, радио-станицама - Вучићу неће дати да живи. Ко? Сви они заједно. Невероватно је како се у Србији реализује концепт расне сегрегације, фашизма и апартхејда. Њима је циљ да зауставе Србију... Овде су у игри милијарде, судбине, империје... , главни уредник „Информера“, према „24 минута са Зораном Кесићем“ на ТВ Б92
Из пораза у пораз до коначне победе
Проблем је што како време одмиче, све се тежи задаци стављају пред нове елите, а питање је да ли би ове данашње решио и Никола Пашић. Зато што је рад од пада Милошевића наовамо био нула. Ми смо добили, условно речено, слободу и не бележимо никакав раст ни у чему. , филмски режисер, „Блиц“
Таљигама до слободе
Мислим да Србија још некако таљига и њена је предност у односу на земље у окружењу је у томе што није запала у чељусти тих великих кредитних линија... нису је до краја ставили у менгеле. Чини ми се да још има шансу да се извуче и да не игра баш сто посто по рецепту ММФ-а, што води до губитка слободе! Србија је још слободнија од било које државе коју знам. , филмски режисер, „Блиц“
Уводна лекција из патриотизма
Све оно што сам зарадио вани сам уложио у Србију, за разлику од оних који су све што су зарадили у Србији изнели напоље. И зато сам мање-више и био крив. , филмски режисер, „Блиц“
Црвени капитализам
Сада је најуспешнија капиталистичка земља на свету комунистичка Кина. , филмски режисер, „Блиц“
Мала шпијунска мрежа
Причу о Мокрој Гори су ширили ови мали шпијуни из ЛДП-а и они су слагали једну на другу лаж, док се она није уврежила и кулминирала у некој од емисија „Инсајдер“. [...] Међутим, пошто је српски народ још увек дете, дигла се кука и мотика да ти сломи врат. [...] Мој је Мећавник и фарма коју тамо имам. Тако је било и код Андрићграда...
, филмски режисер, „Блиц“
Непријатељ вреба из унутрашњости (Вучића)
Чини ми се да се ради о изразито нарцисоидној личности која мора да буде вољена и, кадгод му се учини да није вољен, он реагује као увређено дете. У том смислу свакако да је он највећи непријатељ самом себи. , социолог, о премијеру Александру Вучићу, Радио „Слободна Европа“
Мадона из супермаркета
Капитализам крајем осамдесетих година кренуо у информатичку револуцију и квантификацију, где је индивидуа која је била врх те цивилизације потрта, изгубила функцију и претворила се у конзумента. [...] Мадона зна фреквенцију која удара на кору великог мозга. Нема везе што она не зна да пева и што није лепа, али је она успешно пројектована као жена која личи на касирку у супермаркету. , филмски режисер, „Блиц“
Вучићев футур
Погледајмо садржај онога што Вучић говори. Ту има врло мало конкретних информација. То су уопштене реченице, обећања, увек неки футур, али праве, суштинске расправе о било којој теми нема. Нема је, јер он нема с ким да расправља. Оног тренутка када угушите сваки глас критике, ви немате више с ким да проверавате своје идеје. Нема дијалога и размене мишљења, а када нема размене мишљења, онда нема ни мишљења. , аналитичар и оснивач НВО „Грађанска иницијатива“, Радио „Слободна Европа“
