Почетна » Дневна доза » Дневна доза 1479

Учи, сине, иначе ћеш радити у општини

Чедомир Антић Демократија је као авион, не може свако да је вози. Да бисте возили авион, морате да прођете тешке прегледе, да имате новац да га одржавате, купите керозин... Тако је и са демократијом, која не може да постоји у друштву где грађанин хоће да запосли сина у општини зато што није завршио основну школу. То не може, морате да се жртвујете за демократију.

Чедомир Антић, историчар, „Између два петка“ Радио Београда 1

Туђа рука свраб чеше

Александар Вучић Ми нисмо способни да водимо железару профитабилно, нисмо никада били способни да зарађујемо паре, да направимо набавку како треба, никада нисмо умели да продајемо по цени по којој треба и нико у Србији никада то није знао да ради. Покушаћемо да добијемо најбоље људе у свету...

Александар Вучић, премијер Србије, о ангажовању иностраног менаџмента у смедеревској железари, „Између два петка“ Радио Београда 1

Прво пуцам, онда изувам

Лех Валенса Ако би руска чизма незвана загазила на пољско тле, одмах тражим најбоље оружје и пуцам. Ако би Путин хтео да руска чизма нагази пољску земљу, поражен је, чизме ћемо му скинути.

Лех Валенса, бивши председник Пољске, на пољској TVN24 о кризи у Украјини, „Бета“

Главне звезде и њихове пратиље

Емир Кустурица Био је одличан концерт. Извели смо и нову песму коју је компоновао мој син Стрибор. Распоред свирке и чињеница да смо ми главни гости не значи да су остали оркестри мање вредни. Давно сам сарађивао са Бреговићем, тако да га се не сећам, мада чујем да добро свира.

Емир Кустурица, филмски режисер, о Фестивалу балканске музике у Москви на којем је наступао и Горан Бреговић, „Блиц“

За Америку је суверенитет (држава) светиња

Џон Кери Разговарали смо о додатним санкцијама [Русији]... Нећемо да дозволимо такав екстремни кукавичлук на рачун суверенитета и интегритета једне земље.

Џон Кери, државни секретар САД, с британским колегом Филипом Хамондом о украјинској кризи, „Бета“

Отоман „Србија“

Небојша Катић Када је реч о полемикама, њих у Србији готово да нема. Свако пушта своју „касету“, и када се „касета“ заврши, учесник се окрене и оде, метафорично. Ако до некакве дебате и дође, она је много више парада сујета, него што је аргументована расправа. Понекад се чини и да је говорница нека врста психоаналитичког отомана.

Небојша Катић, економиста и пословни консултант из Лондона, на блогу „nkatic.wordpress.com“