Дневна доза 1680 10. септембар 2015.
Прво перо естраде
Наравно да сам у посао ушао због материјалне користи, као и моји партнери. Улагаћу колико буде требало. [Иако] знам да пишем боље од 90 одсто новинара, у уређивачку политику се нећу мешати.
, певач мање познат као Александар Вуксановић, о сувласништву у листу „Спорт“, према „Блицу“
Томодневница
Дан почиње чим престане ноћ, а не у подне као што Европа мисли.
, председник Србије, према НИН-у
Из чича Добричиног шињела
Два човека су ми упутила савет, један је мој покојни чича Добрица [Ћосић] који ми је рекао: „Знаш, не могу сви да те воле. У једном моменту мораш да се определиш за нешто. Мене су сви волели, и дисиденти, Тито, Крлежа, Жан Пол Сартр, волео ме народ. У једном моменту сам морао да се одлучим шта ћу“.
, историчар и нови потпредседник СПС-а, НИН
Дотицање дуплог дна
Једино веће дно, од овог на коме смо се нашли, јесте дно нашег несхватања да смо дотакли дно.
, редитељ, „Недељник“
Повечерје – у десет!
Лидер Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић није лењ, мада бих волео да устаје мало раније, нити глуп, већ је користан за државу и води озбиљну државну политику.
, председник Владе Србије, гостујући на РТС-у, „Данас“
Транспарентан избор Хитлера
Драго ми је да је министар Тасовац вратио транспарентност конкурса у наше институције културе, али ми је крајње нелогично зашто пре тога није променио управне одборе. Да поједноставим – ако оставите Еву Браун, Гебелса и Химлера да бирају вођу, вероватноћа да ће изабрати Хитлера прилично је велика, зар не?
, редитељ, „Недељник“
Једини људи у овој земљи за које закон није никаква заштита јесте породица Александра Вучића. 