Главни мени
Рекламе
Линкови
СЛУЧАЈАН ИЗБОР
01. март 2004.
Шпијуни и они који се тако осећају
Михајловић је, као већина Срба, склон фами о шпијунима. Чак и више од просека. Не зато што је био министар полиције, већ отуд што има искуства – као млад човек, радио је у локалној ДБ (или како се то већ звало). Прича се да је, скривен у жбуњу, лично и ревносно шпијунирао младе Ваљевце који одлазе у цркву. То му је прешло у навику. А навика је друга природа. Отуда није чудно да је у свом 'најближем окружењу' дуго година гајио једног шпијуна, који се лажно представљао као власник златарске радње. Шпијун је радио свој посао, слушао, записивао, и онда пребегао у Холандију да изиграва 'заштићеног сведока' у Хагу. Тај се презивао Танић. Крезави вук у кожи црне овце Србије на Западу, ево руке!
, у "НИН"-у
