Дневна доза 2002 28. јул 2016.
У служби модерних конк(в)истадора
Странцима ова политика одговара и они је снажно подржавају. Угодно је куповати велике вредности у бесцење и заокруживати пословне империје. Не само да постајете власник вредних предузећа, већ се и новац који сте дали за та предузећа враћа вашим банкама које су помагале суноврат Србије. Наравно, ово није само локална српска прича, већ је реч о уиграној глобалној „комбинацији“.
, економиста, у контексту најава приватизација у електропривреди, водопривреди и телекомуникацијама, „nkatic.wordpress.com“
, економиста, у контексту најава приватизација у електропривреди, водопривреди и телекомуникацијама, „nkatic.wordpress.com“
Тријумф великих мајстора лакировки и маскировки
Уништавање великих система је одличан метод припреме за продају и не верујем да су ти процеси случајни или спонтани. „Маскировка“ је ту само да олакша процес. Нема сумње да ће велика распродаја бити приказана као тријумф памети, рационалисти и да је то коначан тријумф над ужасним социјалистичким, самоуправним осећањем живота. Верујем да ће и велики број грађана бити очаран, а да ће се пренути из очараности тек када им стигну не први, него други рачуни нових, приватизованих компанија. Наравно, плаћени домаћи лобисти и експерти ће помоћи да се све распрода. Како данас ствари стоје, не видим да је могуће спречити те процесе.
, економиста, у контексту најава приватизација у електропривреди, водопривреди и телекомуникацијама, „nkatic.wordpress.com“
, економиста, у контексту најава приватизација у електропривреди, водопривреди и телекомуникацијама, „nkatic.wordpress.com“
Нешто између беде, шизофреније и хипнозе
Обилазећи Србију гледам чамотињу и беду, излокане путеве, загађене реке, шизофрене виле локалних тајкуна, возне паркове сиромашних општина, и није ми јасно како и даље постоји критичан проценат грађана којима је све јасно, који нису под хипнозом, али ћуте.
, књижевник, НИН
, књижевник, НИН
Антидржава стимулише подаништво и (пре)расподелу сиромаштва
Држава би требало да стимулише стварање, а не прерасподелу богатстава. Она је цивилизацијски производ друштва и грађанин је у основи, на дуги рок, много „рентабилнији“ од поданика.
, професор економије, НИН
, професор економије, НИН