Зато је борба против Милошевића, та прва битка српске транзиције, била важна да би се нешто уопште започело; зато је борба против земунског клана била друга битка те транзиције, чији смисао је био да Србија не буде земља у којој се озбиљније гине него што се ради; зато се борба против јакобинаца из претходне владе исцрпљивала у идеји да је екстремизам то чак и када је реформски; зато се четврта битка српске транзиције бије против Карића, човека који је онтолошки супротстављен сваком поимању заједнице, човека који је пре свих израчунао три ствари: прву – колико кошта Србија; другу – да то може да плати и трећу – да на целој операцији може да се заради.