Споразумели смо се на пријатељској, а не на основи интереса. Ја сам имао, према општим стандардима, атрактивније понуде од Марока и Египта, а Фудбалски савез Ирака је био надомак потписивања уговора са Португалцем Коељом, односно Румуном Јорданескуом. Како ме је обавестио амбасадор Ирака у Београду, господин Сами Садун, пресудила је породица Хусеин. Наиме, председник Садам је инсистирао на стручњаку из Југославије, а његов брат, први човек националног фудбала, пратио је мој рад у Арабији. По доласку у Багдад, очекују ме сусрети са обојицом, када ћемо усагласити ставове о систему рада са репрезентацијом и одласку на припреме, које ће се највероватније одржати у Југославији. Верујем да би се Ирачани овде осећали најопуштеније, што би се рекло ’као свој на своме’.