Као што сам рекла, потребно је да онај ко долази код мене у Матијевац, донесе са собом петла или старије мушко пиле. Ја га 'редим' и припремам за печење. То се ради на тихој ватри у шпорету који се подлаже само дрвима. Ништа на струју. Када се певац испече, онда га изделим, али пре тога премерим на кантару. Мушкарац за то време седи у кухињи за столом и чека. А када му певца сервирам, мора од сваког парчета да узме по залогај меса или, ако је при апетиту, може да поједе све. Певца не може да залива ракијом, пивом или вином – само хладном бунарском водом. То је правило које се мора поштовати. Ја их онда испратим до капије, а они као ждрепци јурну ка својим колима и женама.
Даница Лазић, старица из Матијевца код Шапца, прича о својој и српској "вијагри са крестом", "Зона сумрака"
