Прегледавам старе фасцикле и фиоке са рукописима од пре 20, 30 година, које сам оставио да их коначно завршим кад дођу нека боља времена. Нисам знао ни слутио да ћу их завршавати преправљати и редиговати кад дођу нека гора времена. Поново се враћамо на наше старе узречице - никад се не зна зашто је нешто добро, у овом случају зашто је нешто горе. Или оно - било не поновило се, или далеко му лепа кућа… И тако унедоглед.
Душан Ковачевић, драмски писац, о томе како проводи изолацију током пандемије коронавируса, „Блиц“