На (Горана) Весића сам увек била слаба, професионално. 
Добро је што се чланом 3. мења члан 10. основног закона и што се у законску регулативу уводе беспилотни ваздуплохови. Био сам присутан на стадиону када је једна таква, беспилотни ваздуплохов, желео да наше друштво, и реакцијом тих људи првенствено који су били на самом стадиону, покаже да нисмо зрели. Ја сам и тада, иако и дан-данас осећам и горчину у устима, горчину у стомаку, горчину у срцу, после тог дрона или беспилотног ваздуплохова, као и већина људи на самом стадиону који су били, захвалан тим људима зато што нису кренули да руше и ломе, већ су храбро прихватили то као једну врсту замке у коју као друштво нисмо ушли. Ја честитам и тим људима, али и осталим грађанима, зато што су остали мирни, иако политика многих овде критизера личи на беспилотне ваздуплохове, од некуд су навођени а никада не знате где ће да слете и у шта ће да ударе, тако да је отприлике та политика политика ових беспилотних ваздуплохова или дронова. Што рече наш народ – мува без главе.
