Ја сам се вратио са ратишта, нема жена и деца шта да једу, нико ме не гледа, по болницама се вучем, доктори ми кажу – ко те тер'о тамо, тако да ми је то страховито било да сам стотину пута помислио – боље да сам погинуо, него што сам се вратио у таквом стању... Ми смо обесправљени, немамо као инвалиди никаква права. Дошли су нам на власт малтене сви који су бежали од позива и не могу они нас да разумеју.