Све што се тамо догађа један је убод у срце. Заправо, више ми реагује желудац, срце је фигуративна ствар, мислим, зато Руси стомак и зову живот. Убија та историјска немоћ која је очигледна, јер знате да је ствар негде решена, али на њу не пристајете и не треба, с једне стране, никада пристати. Имамо пример Кинеза који су на Хонг Конг чекали сто година. С друге стране, сетим се опет једног стиха који нисам волео: „Ој, Косово, грдно судилиште.“
Петар Божовић, глумац, о Косову и Метохији, у интервјуу за „Блиц“