Главни мени
Рекламе
Линкови
СЛУЧАЈАН ИЗБОР
11. фебруар 2018.
Питања из нафталина
Савест, сине мој. То је најважније. Да сам нешто скривио, био бих осуђен. Мене су судили без кривице. Просинечки је хтео у Звезду. Његов отац је мени иза леђа раскинуо уговор. Нисам ваљда толико глуп да тако талентованог момка пустим било где. Али ми се тада учинило да је најлакше да кажем - „мој грех и јеб... се“. Испало је погрешно и прихватам кривицу. Ево, видиш моју супругу, она се дружи са Робертом. То је љубав мајке и сина. Он је њу водао по Севиљи, свуда где је био. Ја сам исто са Робијем у изузентим односима. Ма дај, то је било пре 30 година, па ти се ниси био ни родио. И сад ти мени вадиш то из архиве. Дај, имаш ли нешто друго?
, хрватски фудбалски тренер, о случају „Просинечки“ (1987) и наводним финансијским малверзацијама у Нанту, „Блиц“
