Повратак Милошевића, Шешеља, Ђога, Нога и осталих јунака Карле дел Понте и Кораксових карикатура, показује да је трогодишња хајка против прве демократски изабране владе и њеног председника-реформатора, Зорана Ђинђића, доведена до краја. Србија се у фебруару 2004. године враћа у мрачну 1991. За то највеће заслуге има одлазећи, срећом, амерички амбасадор у Београду, Вилијам Монтгомери. Само је њему успело да једну мрачну личност, која је, након двоструког пораза на председничким изборима била потпуно маргинализована, оживи, извуче из 'гроба' и великодушно је врати Србима. Знам само да је будућа влада, на челу са 'статичним лудаком', човеком који уместо лица има маску, Војиславом Коштуницом, слика Србије које смо се, ми који смо били против Милошевића, свих ових година стидели. Поново шубаре, кокарде, гибанице, ножеви...