Петар Луковић

1 до 29 од 29
Речи и мисли 82 16. август 2008.

Људи (и жене) са два прста

Петар Луковић Није страшно кад ти је Председник државе неспретан, дешава се; али је страшно кад ти је Председник глуп. И кад његових шест прстију изгледају као радовање ретардираног кловна који није обавештен да је публика одавно напустила циркус. Важно је само да га супружник Јеремић није напустио. [...] Као деведесетих, у Сребреници, рецимо: брзо, ефикасно, организовано, весело, мушки. Уз вечита три прста Светог Тројства: смрт, лопата, масовна гробница.

Петар Луковић, новинар и члан ЛДП-а, за "E-novine", 13. август 2008, "Peščanik.net"
Речи и мисли 74 04. јул 2008.

Олујносуседски односи

Петар Луковић Ми имамо министра иностраних послова који оде у Загреб, пази, оде у Загреб 2008. године и о чему он говори, које су његове теме? То нису ни добросуседски односи, ни повратак Срба, то је његова лична анализа тога шта се десило '95. године. Па шта мене интересује Јеремићева анализа било чега, то је човек који је са својим шефом Тадићем пре неки дан побегао из Бугарске са једног састанка, побегао кад се тамо појавио Албанац за говорницом. [...] И онда Јеремић каже – ми смо им показали зубе. Будала! Пази, после 12 година он објашњава причу на нивоу Нове српске фашистичке мисли и Косте Чавошког, Бране Црнчевића, Правде, истим речима објашњава шта се тамо десило. Говори о Олуји као да пре Олује ништа није постојало, као да је Олуја пала баш као олуја, сама од себе. Па извини, пре Олује је било свашта, и Милан Мартић и гранатирање Загреба и убиства и разбијање Хрватске.

Петар Луковић, новинар и члан ЛДП-а, 30. мај 2008, "Пешчаник" Радија "Б92"
Речи и мисли 52 22. децембар 2007.

Фрфља док пише

Петар Луковић Тко је преживео и остао лдп-нормалан, већ зна шта да ради: да гласа за Чеду, зајебава се са Антонићевом фризуром из времена Бијелог дугмета 1974., пали се на Тадићеву импотенцију, имитира Вукадиновића покушавајући да изговори 'ш', затворених очију проба неуспешно да замисли Љиљану Смајловић голу а да се не побаци абортусом, чита '(К)Нин' моторном тестером и стојећи на једној нози посматра Војислава Коштуницу за УН говорницом!

Петар Луковић, новинар и члан Политичког савета ЛДП-а, за "Ферал трибјун", 19. децембар 2007, "Пешчаник"
Речи и мисли 44 27. октобар 2007.

Тако је псовао Луковић

Петар Луковић Ја стално говорим о томе да нас воде људи који су максимално, али максимално поремећени. То није више већина од 127, ту имамо 205 болесника, јер 205 посланика се сложило око овога. Па јебо те бог, па стварно. Пази, да те зове неко из света, па те пита шта има ново у земљи, а ја му кажем – ми донели резолуцију којом захтевамо од Америке да укине санкције Куби. [...] Па јебала их Куба, да их јебала Куба на коју никад неће отићи, нећу ни ја отићи на Кубу, ни ти, али је зато почасни члан кубанске делегације овај Драган Хаџи Антић. Јебала вас Куба, да вас јебала Куба заједно са Фиделом и Раулом, са свом браћом, ако још има браће и сестара, све заједно. Пизда вам материна, јеботе, па зар ми немамо друга посла. Еј бре, следеће недеље ћемо да причамо о Ирану, одобрићемо нуклеарни програм Северне Кореје и то нам је можда једина шанса да добијемо нуклеарну бомбу. [...] Између Палме и Тадића, ево, данас после ове Кубе, кунем ти се, нема никакве разлике. Јебем му матер ако има.

Петар Луковић, новинар, 19. октобар 2007, "Пешчаник" Радија "Б92"
Речи и мисли 38 15. септембар 2007.

Борци за нељудска права

Петар Луковић Ако Филарет без полиције не може у Црну Гору, нећемо ни ми да радимо, јебеш Скупштину коју са свете земље није благословио Јеленко Мићевић ака Филарет, набијем га на qурац заједно са Скупштином а посебно се посерем на свету земљу. Тек да се зна!

Петар Луковић, новинар и члан ЛДП-а, 13. септембар 2007, "Ферал трибјун"
Речи и мисли 25 02. јун 2007.

Ушивање Пешчаником

Петар Луковић Па јеботе, па да ли сам ја луд? Мене та влада у појединостима не интересује, уопште ме не интересује ко су њени министри. Ко представља ту владу – Војислав Коштуница, ко говори у име те владе – Војислав Коштуница, ко ће одлучивати у име те владе – Војислав Коштуница, ко је шеф свим тим министрима – Војислав Коштуница. Па јебите се онда, извињавам се.

Петар Луковић, новинар и члан ЛДП-а, 25. мај 2007, "Пешчаник" Радија "Б92"
Речи и мисли 4 30. децембар 2006.

Репортери без граница

Петар Луковић Очигледно да је Лекић мислио на мене када је говорио о агенту ВБА у ЛДП-у! То није истина. Истина је само да сам ја на молбу покојног уредника 'Репортера' Перице Вучинића покушао од Хашког трибунала да добијем потврду да је списак аутентичан. Тада ми је Флоранс Артман рекла да списак не постоји и ту информацију сам проследио Вучинићу који је списак, ипак, објавио. Истина је да је списак донео новинар Јовица Кртинић, а онај адвокат који је све аминовао зове се Ђорђе Мамула из ДСС-а.

Петар Луковић, новинар и кандидат на листи ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВ, 26. децембар 2006, "Бета"
Златне речи 286 01. јун 2005.

Храбрец (пинкоидни)

Петар Луковић Данас је сваки фашиста, сваки ратни злочинац, у прилици да се врати на сцену у пуном сјају као да се ништа није десило. У мом суђењу са Миодрагом Поповим, суд је доказао да су њему повређена људска права. Сад ја морам да докажем да је он икад радио на телевизији. Тражио сам од РТС-а снимке тих дневника, они ми кажу да управо ти датуми које сам тражио не постоје. Ускоро нећемо моћи да докажемо да је било ко радио на РТС-у у време рата. Моја пресуда за Попова ми је врло јасно ставила до знања да могу или да платим силне паре или да се понизим кукавички и кажем да се извињавам због увреда. А већ сам имао отежавајућу околност, јер сам по његовој првој тужби већ био осуђен, нас тројица је имало да му плати силне паре. Ово сад је била тужба подигнута у неком јебеном Беочину, јер у закону постоји одредба да се због увреде у штампаним медијима суди тамо где се налази штампарија тог листа. Не би ме изненадило да постоји одредба да се суди у месту у коме је рођен шеф штампарије. И сад људи кажу – Пера Луковић нас је разочарао што се извинуо, требало је да плати. Лако је то. Извини, ја немам 20.000 евра. Ако ти храбри могу да ми позајме 20.000 евра одлично... Значи сад треба да продам стан, да продам кеву, а сама помисао да дам паре том Попову, па не пада ми на памет уопште. Шта ме се тиче извињење, јебе ми се за извињење. Ја пишем текстове против њега и даље, али не у Србији. Нека ме тужи у Хрватској, нека ме тужи у Босни, савршено.

Петар Луковић, новинар у "Пинку БиХ", "Пешчаник"
Златне речи 242 01. јул 2004.

Тај воли све (осим Ч. Ј.)

Петар Луковић Није јасно какве су Тадићеве визије, сем опште приче – волим људе, животиње, децу, све, мир у свету.

Петар Луковић, радник "Пинка" за БиХ, према "Европи"
Златне речи 242 01. јул 2004.

Тај воли све (осим Ч. Ј.)

Петар Луковић Данашње виртуелно постојање Владе Србије, уз подршку Милошевићевог СПС-а, резултат је класичне Тадићеве 'пичкасте политике': да не таласамо, да их не рушимо, интерес Србије је бла-бла изнад партијске политике, српски гласачи су уморни од подела и нових избора… а да у пројекцији видимо како се Тадић приближава Коштуници, макар и зато што lobby иза Тадића (Добрица Ћосић & Српска академија наука и уметности & српски наци-интелектуалци) верује да Председником може да управља на исти начин на који је управљао Милошевићем у првим годинама рата.

Петар Луковић, радник "Пинка" за БиХ, колумна у "Ферал Трибјуну"
Златне речи 233 01. мај 2004.

Одбрана и последњи дани нерођене деце

Петар Луковић Мора се бити радикалан у одбрани својих идеја и права и зато сам правио спискове новинара које треба стрељати и вешати, као и оне које текстове таквих новинара читају, па и њихове породице и још нерођену децу.

Петар Луковић, новинар тренутно запослен у Пинку БиХ, на трибини у Панчеву, "Панчевац"
Златне речи 217 01. јануар 2004.

Ловац на нацисте

Петар Луковић Да се Коштуница и Шешељ договоре и направе Владу која би имала згодну већину (133 од 250) и да нам Коштуница објасни како то Србији треба оваква Влада јер је Србија у опасности и како је дивно да су с њим радикали којих се он грозио све време, али је схватио да су они супер и да је баш предивно да су се национално нашли, јер заједнички мисле да је Хашки трибунал – непотребан и антисрпски и да Војислава Шешеља, баш као и Слободана Милошевића, ваља одмах пустити из затвора и вратити их у земљу где гласачи за њима луде од среће. У том случају лудаци и кољачи постали би министри: помисао да би, рецимо, нациста Обрен Јоксимовић, пореклом из фашисоидне Републике Српске – постао координатор за здравство била би довољна да затражим азил у Широком Бријегу!

Петар Луковић, колумниста "Ферал Трибјуна" и уредник ТВ "Пинк"
Златне речи 153 01. август 2002.

Туђем поклону се у зубе гледа

Петар Луковић Само ми није јасно шта је то, ваистину, Кустурица урадио ових година да се толико увуче у анус локалним коштунићиним-властима; је ли су у питању оних неколико глупих филмова, десетина изјава о импресивној величини уда друга Војислава Коштунице или алиби да се љубав гледе Слободана Милошевића изродила у несрећни романтични трилер?

Петар Луковић, председник у оставци Суда части НУНС-а, о поклањању етно-куће у Коштунићима Емиру Кустурици, "Ферал Трибјун"
Златне речи 142 01. мај 2002.

Плус по плус по плус – тастер?

Петар Луковић Одлука ТВ Пинк (again: читај Ж. Митровића) први је елементарни и доказиви случај тако потребне лустрације: одстрањивање М. Попова из телевизијске јавности, не само да је плус и плус и плус за ТВ Пинк, него је и фриволна опомена да Негде, Некад, Некакве Правде – има. Шта год ми мислили: Жељко Митровић учинио је већи и значајнији корак него РТС или дневни лист Политика одвојено или заједно... Наставак суђења следи, of course: али после одлуке ТВ Пинка, разумећете, више ништа није исто. Видимо се у судници, тек да се питамо: 'А коју емисију и за кога радите'?

Петар Луковић, љубитељ македонског белог, о одлуци Жељка Митровића да да отказ Миодрагу Попову, новинару који је тужио Луковића, "Репортер"
Златне речи 138 01. април 2002.

Синови и љубавници

Петар Луковић Суђење које више није приватно већ – тема о фашизму – наставља се попут мексичких ТВ серија. Тко зна: можда на крају сазнамо да је М. Попов ванбрачни син Марка Милошевића из дивљег брака са Војиславом Шешељом. Ништа ме не би чудило! Напротив!

Петар Луковић, председник Суда части НУНС-а, о тужби Миодрага Попова против њега, "Хелсиншка повеља"
Златне речи 132 01. март 2002.

Обешчасти прво себе

Петар Луковић Зато што одбија да испоручи ратне злочинце који се слободно шетају београдским улицама, као што су Милан Милутиновић, Драгољуб Ојданић, Ратко Младић, Веселин Шљиванчанин...

Петар Луковић, коментатор и члан Суда части НУНС-а, Интернет билтен "Института за извештавање о рату и миру - IWPR"
Златне речи 134 01. март 2002.

Фашисти и остали нацисти

Петар Луковић Више у овој fucking земљи није важно тко је на њеном челу: Ђинђић, Коштуница или Мира Марковић; есенција лудила примереног очувању Српских Националсоцијалистичко-фашистичких Интереса, колико то год то блесаво изгледало, јесте суштина политике којој би се и Макијавели дивио.

Петар Луковић, новинар, "Хелсиншка повеља"
Златне речи 110 01. август 2001.

Ислеђивање по бон-тону

Петар Луковић Одбијам да поштујем било шта што има везе с помахниталим Попом који одбија да каже: носи ли гаће испод мантије или му и даље freedom ветра хлади Архимандрита?

Петар Луковић, у писму листу "Репортер"
Златне речи 99 01. јун 2001.

Шта је све какано

Петар Луковић Данас, 2001. године, дошли смо у једну чудну ситуацију, да се много више слажу Луковић и Драшковић, него Луковић и Ђинђић или Луковић и Коштуница са којим не могу да се сложим ни око чега... Можда је ово и горе, Милошевић бар није покушавао да национализам и све остало лудило спроведе кроз институције система. Ускоро ће се у школама рецимо, предавати веронаука. У свакој нормалној земљи та ствар би се поставила на нивоу смеха. Ако се у овом тренутку споје оваква држава и оваква Црква, ту будућности нема. Можемо онда сви да одемо из земље. Помисао да ће деца у школи учити о патријарху Павлу, православљу... звучи гадно. Постоји Интернет, постоје компјутери, треба да се бацимо на комуникацију, да комуницирамо са светом и међу собом, а не да се завлачимо у некакве катакомбе. То је не само ружно, већ и ужасно опасна ствар... Па је онда неком пало на памет да Коштуницу кандидују за председника, само да знам ко је - јебао би му мајку једнога дана... Милошевић ми је бар физички био симпатичнији од Коштунице...

Петар Луковић, новинар, "Српска реч"
Златне речи 97 01. мај 2001.

Награда и поклон

Петар Луковић У вријеме кад Радио Б92 емитира неки музички quiz типа: да ли су REM женска рок група - јавио се један од анонимних слушалаца и овако формулисао свој улазак у програм: 'Како објашњавате чињеницу да је Бојана Лекић од браће Карић примила преко 30.000 DEM као награду? Зар смо се за то преко овог Радија борили свих ових десет година? Зар то није - издаја?' Несрећни/уплашени водитељ покушао је слушаоцу да објасни да је упао у квиз где мора да одговара а не да поставља питања, али слушалац опет: 'Да ја поставим питање, је ли ово издаја?'.

Петар Луковић, новинар, "Данас"
Златне речи 33 01. јануар 2000.

Ко (нас) изда биће проклета...

Петар Луковић Много смо се, драги Хрвати, разочарали у вас. Веровали смо - ничим изазвани - да нећете промене, да су промене основно зло човечанства, да тко мења - тај кења, да је сигурност државе у континуитету, ох, како смо се надали да ћете издржати на путу истине, да ће truth about Croatia полако али сигурно пробијати интернационалне коридоре шутње, да ћете се њежно везати за Кину, да ћете изокола волети Русију, да ћете схватити величанствену улогу Ирака... и да нећете дозволити да вас купе за неколико милијарди инвестиција, улазак у Савет Еуропе, у ОЕБС, у све те фантомске хомосексуално-лезбијско-неприродне формације уперене против исконског кришћанства и вере у личну мастурбацију.

Петар Луковић, колумниста,“Ферал Трибјун”
Златне речи 34 01. јануар 2000.

Утицај српске нације на светску (р)еволуцију

Петар Луковић Каже ђенерал да имамо наде за опстанак. Да није све изгубљено. Да то показују најновија гибања у свијету. Већ у фебруару идуће године Бил Клинтон отићи ће на ђубриште историје. Отишао је и педер Јељцин, који није бацио атомске бомбе кад су нам печурке највише требале. Умреће и Блер. Цркнуће од сиде и Олбрајтова коју је заразио Драшковић кад јој је пољубио руку. Нестаће Немци. Европска заједница тражиће од нас (хрватски: преклињаће нас) да се присаједини Србији. Пристижу иноземни кредити. По београдским улицама народ од среће што се војска Југославије ускоро, за стотинак тисућа година, враћа на Косово - игра козарачко коло.

Петар Луковић, коментатор сплитског "Ферал Трибјуна"
Златне речи 21 01. октобар 1999.

Далеко било

Петар Луковић Да ли ће српски народ на цедилу оставити Слободана, сад, кад му је тешко и најтеже, да ли ће, можда, Слободан напустити српски народ сад кад је народу лако и најлакше?

Петар Луковић, новинар, у "Ферал Трибјуну"
Златне речи 22 01. октобар 1999.

Камион за песак и Драшковића

Петар Луковић По теоријама завере, тако популарним у земљи на сред које вековима - каже песма - играју делије, на мети су већ годинама сви: пионири малени, омладинке с пропупелим грудима, покретни и непокретни старци, инвалиди, нејач специјално, лекари нижи од 165 центиметара, маљави, кљасти, интелектуалци који греше у падежима, неписмени, слепи, режим, опозиција, војска, полиција, грађевинске фирме, риболовци... али не и Вук Драшковић. Његов рецентни презир према остатку опозиције, одбијање да се Српски покрет обнове придружи демонстрацијама, упадљиво кокетирање с режимском идејом о ванредним изборима (које, неће га мајци, организовати ОЕБС), поништава смислену идеју о завери - али како је највећа грешка ову земљу посматрати смислено-рационално и захтевати од исте (државе) да се смислено-рационално понаша, сасвим је могуће, изгледа тачно, готово да дилеме нема, да је неком негде на памет пало да камионом за песак елиминише Драшковића, упркос логици која је, подсећам, ове просторе напустила још пре дванаест година, бежећи што даље од Србије.

Петар Луковић, колумниста "Ферал Трибјуна"
Златне речи 16 01. септембар 1999.

Поклони свој му photo

Петар Луковић Знају они да Наш Председник воле повеље, годинама он скупља различита признања, једном су му оџачари поклонили златну четкицу, најдражи учитељи дали су му дијамантски сунђер и креду, од произвођача меда добио је Златну пчелу, из неке фабрике чарапа послали су му хулахопке да му не буде хладно ове зиме, од Руса је као војну помоћ добио живог медведа да га ноћу греје, Кинези су му уручили униформу Црвене гарде... шта, питам се, дати човеку који у својој шаци држи десетак милиона људи, нервира Америку, шта му поклонити, а не обрукати се?

Петар Луковић, колумниста "Ферал Трибјуна"
Златне речи 19 01. септембар 1999.

Хеј, прваци

Петар Луковић Да неким случајем, случајно, камо среће, опет имам седам година, да сам поново пионир с црвеном марамом око врата и белом капицом с црвеном звездом, дилеме не би било где бих држао руку; ухватити се за њежник док свирају попевку 'Хеј, Словени' најмање је што сваки ђак-првак може да учини на свечаном почетку нове школске године.

Петар Луковић, колумниста "Ферал Трибјуна"
Златне речи 13 01. август 1999.

Реформом у реконструкцију

Петар Луковић Какве користи да се враћамо у прошлост сад, данас, кад Србија на свим фронтовима креће у реформе, ево, јуче је српски премијер Мирко Марјановић објавио да су Социјалистичка партија Србије, Српска радикална странка и Југословенска левица спремни да учествују у реконструкцији владе у којој се тренутно налазе Социјалистичка партија Србије, Српска радикална странка и Југословенска левица? Реконструишемо постојеће; обнављамо непостојеће; идемо у Европу у коју нико од чланова Владе не може да оде.

Петар Луковић, колумниста "Ферал Трибјуна"
Златне речи 14 01. август 1999.

Бели или црни маг?

Петар Луковић Претворио нас је у служинчад, дилере, препродавце цигарета и бензина, научио нас да се радујемо једном оброку дневно, успео да сваког Србина понизи и унизи правећи од њега белосветску будалу, дозволили су му његови милионски обожаваоци да нас гузи уздуж и попреко, да сваком новинарском кретену из Португалије и Пољске морам да објашњавам како Србија није једнако Милошевић и да има извесне наде, рецимо, за стотинак векова, да се вратимо у Европу којој смо - каже СПС - увек припадали.

Петар Луковић, колумниста "Ферал Трибјуна"
Златне речи 4 01. јануар 1999.

О неумољивој непопустљивости

Петар Луковић Јесте, Србија је победила. Јесте, избацили смо га, али он уместо образа има ђон. Јесте мртав, а лети. Показали смо одлучност, нисмо попустили, били смо неумољиви, с нама нема зајебанције, ко с Вокером тикве сади о главу му се лупају, можемо да га отерамо кад нам падне на памет, ко јебе Вокера, неће ваља нама верификатори да одлучују шта је масакр а шта није, ми смо једна озбиљна држава: кад ми кажемо персона нон грата.... нема зезања. Такви смо ми Срби: кад волимо - волимо, а кад не волимо - онда замрзавамо.

Петар Луковић, новинар у колумни "Перо с оног света", "Ферал Трибјун"