Соња Бисерко
1 до 30 од 86
Дневна доза 4828
19. април 2024.
Неприхватљиво је да Србија буде укључена у кампању и да је успела да убеди неке земље да повуку признање Косова. То не може бити став државе која је оријентисана ка чланству у Европској унији и која је укључена у процес нормализације односа са Косовом. Све се то ради да би се направила бука како би се прикрило одустајање Београда од Косова. Ово је завршна фаза суверенитета Косова и чињеница је да су Срби сада грађани државе Косово.
, председница Хелсиншког одбора за људска права, на приштинској КТВ, РТ Балкан
ТАКОЗВАНО КОСОВО И ПРАВА БИСЕРКО
Неприхватљиво је да Србија буде укључена у кампању и да је успела да убеди неке земље да повуку признање Косова. То не може бити став државе која је оријентисана ка чланству у Европској унији и која је укључена у процес нормализације односа са Косовом. Све се то ради да би се направила бука како би се прикрило одустајање Београда од Косова. Ово је завршна фаза суверенитета Косова и чињеница је да су Срби сада грађани државе Косово. , председница Хелсиншког одбора за људска права, на приштинској КТВ, РТ Балкан
Дневна доза 2016
11. август 2016.
Нажалост ЕУ није успела да на прави начин хендлује проблеме Балкана. [...] Пенетрација Русије на Балкан, посебно у Србији, ставља Србију у фокус њихове пажње јер је се она перципира као кључни фактор стабилности на Балкану.
, председница Хелсиншког одбора за људска права, „Данас“
Хендлуј ме нежно (пре пенетрације)
Нажалост ЕУ није успела да на прави начин хендлује проблеме Балкана. [...] Пенетрација Русије на Балкан, посебно у Србији, ставља Србију у фокус њихове пажње јер је се она перципира као кључни фактор стабилности на Балкану.
, председница Хелсиншког одбора за људска права, „Данас“
Дневна доза 2016
11. август 2016.
Осим што је Косово најважнији успех спољне политике САД, оно је и објективно важно за безбедност Косова али и региона. Радикализација једног дела младих на Косову због фрустрације и бесперспективности може постати озбиљан проблем за безбедност региона. Запад је одговоран за ту ситуацију и због сталне стигматизације косовске државе (специјални суд, статус северног Косова и др).
, председница Хелсиншког одбора за људска права, „Данас“
Стигматизација (албанских) светаца
Осим што је Косово најважнији успех спољне политике САД, оно је и објективно важно за безбедност Косова али и региона. Радикализација једног дела младих на Косову због фрустрације и бесперспективности може постати озбиљан проблем за безбедност региона. Запад је одговоран за ту ситуацију и због сталне стигматизације косовске државе (специјални суд, статус северног Косова и др).
, председница Хелсиншког одбора за људска права, „Данас“
Дневна доза 1784
23. децембар 2015.
Навијала сам да Србија изгуби рат.
, председница Хелсиншког одбора, у емисији „Ћирилица“, „Правда“/„Курир“
Непристрасна навијачица
Навијала сам да Србија изгуби рат.
, председница Хелсиншког одбора, у емисији „Ћирилица“, „Правда“/„Курир“
Дневна доза 1631
23. јул 2015.
Србија нема правога приступа делу историје који се односи на отоманску империју, нема ни једне валидне књиге која би се тиме бавила, осим мале књижице Олге Зиројевић. Из непознавања чињеница створен је мит о Косову, о српском херојству и небеском царству. Цела српска историја једна је велика лаж!
, председник Хелсиншког одбора за људска права у Србији, „Вијенац 558-560 Матице хрватске“
Ушмркавање буника
Србија нема правога приступа делу историје који се односи на отоманску империју, нема ни једне валидне књиге која би се тиме бавила, осим мале књижице Олге Зиројевић. Из непознавања чињеница створен је мит о Косову, о српском херојству и небеском царству. Цела српска историја једна је велика лаж!
, председник Хелсиншког одбора за људска права у Србији, „Вијенац 558-560 Матице хрватске“
Дневна доза 1378
12. новембар 2014.
Војислав Шешељ је био симбол етничког чишћења, пљачки, Слободан Милошевић је био пројектант, али он је био оперативан на терену када су протеривани Хрвати из Срема, када су прављени спискови неподобних особа. О повратку Шешеља говори се само на два начина - да се враћа као жртва Хашког трибунала, али и као део параноичне слике да ће дестабилизовати Владу Србије.
, председник Хелсиншког одбора, „Бета“
Жртва, а оперативац
Војислав Шешељ је био симбол етничког чишћења, пљачки, Слободан Милошевић је био пројектант, али он је био оперативан на терену када су протеривани Хрвати из Срема, када су прављени спискови неподобних особа. О повратку Шешеља говори се само на два начина - да се враћа као жртва Хашког трибунала, али и као део параноичне слике да ће дестабилизовати Владу Србије. , председник Хелсиншког одбора, „Бета“
Дневна доза 1152
31. март 2014.
Цела Србија је страни плаћеник, јер се буџет Србије пуни из Европске уније. О томе се не говори.
, председник Хелсиншког одбора за људска права у Србији, о квалификацији „страни плаћеник“, „Ћирилица“ на ТВ „Хепи“
Плаћени(чки) доручак и ручак, а можда и вечера
Цела Србија је страни плаћеник, јер се буџет Србије пуни из Европске уније. О томе се не говори.
, председник Хелсиншког одбора за људска права у Србији, о квалификацији „страни плаћеник“, „Ћирилица“ на ТВ „Хепи“
Дневна доза 1153
01. април 2014.
Назвала сам то политичким компромисом међународне заједнице са Србијом због споре ампутације Косова. То је био део улагивања Србији с обзиром да се сматрало да је требало привући европским интеграцијама.
, вештак Хрватске пред Међународним судом правде у Хагу, о незадовољству због неосуђивања Србије за геноцид по тужби БиХ, „Бета“
Никад срећна, никад задовољна
Назвала сам то политичким компромисом међународне заједнице са Србијом због споре ампутације Косова. То је био део улагивања Србији с обзиром да се сматрало да је требало привући европским интеграцијама. , вештак Хрватске пред Међународним судом правде у Хагу, о незадовољству због неосуђивања Србије за геноцид по тужби БиХ, „Бета“
Дневна доза 1153
01. април 2014.
Српски национални програм одиграо је кључну улогу у трагичном распаду Југославије. Од смрти Јосипа Броза Тита ниједна друга република није размишљала о одвајању и одласку из Југославије. Србија је одувек схватала Југославију као Велику Србију и негирала права и идентитете Македонцима, Хрватима и другима. То је деветнаестовековна теорија нација. Није разумела да су се ти народи еманциповали.
, председник Хелсиншког одбора за људска права у Србији, као вештак Хрватске пред Међународним судом правде у Хагу, „Бета“
О Србији само најгоре
Српски национални програм одиграо је кључну улогу у трагичном распаду Југославије. Од смрти Јосипа Броза Тита ниједна друга република није размишљала о одвајању и одласку из Југославије. Србија је одувек схватала Југославију као Велику Србију и негирала права и идентитете Македонцима, Хрватима и другима. То је деветнаестовековна теорија нација. Није разумела да су се ти народи еманциповали. , председник Хелсиншког одбора за људска права у Србији, као вештак Хрватске пред Међународним судом правде у Хагу, „Бета“
Дневна доза 1153
01. април 2014.
Десет година трајала је нека врста медијске припреме у Србији, поготово од 1988. до 1991. године, тако што се поново најављивао геноцид, пре свега у Хрватској и Босни. Инсистирало се на тези да је српски народ жртва обе Југославије. Устав Србије из 1990. године био је први сецесионистички документ, а ЈНА је 1990. године де факто постала српска армија.
, председник Хелсиншког одбора за људска права у Србији, као вештак Хрватске пред Међународним судом правде у Хагу, „Политика“
О Србији само најгоре
Десет година трајала је нека врста медијске припреме у Србији, поготово од 1988. до 1991. године, тако што се поново најављивао геноцид, пре свега у Хрватској и Босни. Инсистирало се на тези да је српски народ жртва обе Југославије. Устав Србије из 1990. године био је први сецесионистички документ, а ЈНА је 1990. године де факто постала српска армија. , председник Хелсиншког одбора за људска права у Србији, као вештак Хрватске пред Међународним судом правде у Хагу, „Политика“
Дневна доза 1153
01. април 2014.
Чињеница је да сам тада [1980] становала, привремено, у стану извесног господина, пријатеља породице који није био пријављен. Од тога је направљена читава прича која је трајала четири године. Била сам стављена на лед, прошла сам тортуру у министарству и у Државној безбедности. То је био један фабриковани случај који је имао циљ да ме принуди на сарадњу.
, председник Хелсиншког одбора за људска права у Србији, као вештак Хрватске пред Међународним судом правде у Хагу, „Политика“
На конаку код извесног, непријављеног господина
Чињеница је да сам тада [1980] становала, привремено, у стану извесног господина, пријатеља породице који није био пријављен. Од тога је направљена читава прича која је трајала четири године. Била сам стављена на лед, прошла сам тортуру у министарству и у Државној безбедности. То је био један фабриковани случај који је имао циљ да ме принуди на сарадњу. , председник Хелсиншког одбора за људска права у Србији, као вештак Хрватске пред Међународним судом правде у Хагу, „Политика“
Дневна доза 1022
21. новембар 2013.
Српска страна верује да би то што се догодило након војне акције "Олуја" – оних шест стотина стараца – могло да се квалификује као етничко чишћење. Међутим, реч је о организованом егзодусу у коме је Београд одиграо огромну улогу.
, председница Хелсиншког одбора за људска права, "Време"
Почишћени у организованом егзодусу
Српска страна верује да би то што се догодило након војне акције "Олуја" – оних шест стотина стараца – могло да се квалификује као етничко чишћење. Међутим, реч је о организованом егзодусу у коме је Београд одиграо огромну улогу.
, председница Хелсиншког одбора за људска права, "Време"
Дневна доза 723
26. јануар 2013.
Нисмо само ми криви што су се појавили десничари. Крива је и конзервативна струја, која је дошла на власт и наметнула свој модел. Реформе су заустављене, а Србија се окренула крајњем конзервативизму, који је у супротности са савременим европским токовима.
, председница Хелсиншког одбора, на тезу да се омладина сама организовала и почела да формира организације које би показале да се млади не слажу с њом и Наташом Кандић, "Вечерње нвоости"
Закон Соњине акције и реакционарне реакције
Нисмо само ми криви што су се појавили десничари. Крива је и конзервативна струја, која је дошла на власт и наметнула свој модел. Реформе су заустављене, а Србија се окренула крајњем конзервативизму, који је у супротности са савременим европским токовима. , председница Хелсиншког одбора, на тезу да се омладина сама организовала и почела да формира организације које би показале да се млади не слажу с њом и Наташом Кандић, "Вечерње нвоости"
Дневна доза 747
19. фебруар 2013.
Није изненађење што су недавни догађаји, везани за "аферу Шарић" и време и начин на који су објављени, усмерени на дискредитацију премијера Ивице Дачића, због успеха у преговорима са Приштином.
, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, "Фонет"
Свиђа нам се да будемо неуспешни
Није изненађење што су недавни догађаји, везани за "аферу Шарић" и време и начин на који су објављени, усмерени на дискредитацију премијера Ивице Дачића, због успеха у преговорима са Приштином.
, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, "Фонет"
Дневна доза 378
02. фебруар 2012.
У "Олуји" је учествовао и Београд. [...] Остало је да се још испита улога Београда.
, председница Хелсиншког одбора, у дуелу са Слободаном Антонићем, "Хоћу да знам" ТВ "Б92"
Београд над "Олујом"
У "Олуји" је учествовао и Београд. [...] Остало је да се још испита улога Београда.
, председница Хелсиншког одбора, у дуелу са Слободаном Антонићем, "Хоћу да знам" ТВ "Б92"
Дневна доза 378
02. фебруар 2012.
Србија се за рат спрема од седамдестих година.
, председница Хелсиншког одбора, у дуелу са Слободаном Антонићем, "Хоћу да знам" ТВ "Б92"
Није мала, од седамдесетих ратовала
Србија се за рат спрема од седамдестих година.
, председница Хелсиншког одбора, у дуелу са Слободаном Антонићем, "Хоћу да знам" ТВ "Б92"
Дневна доза 378
02. фебруар 2012.
Овде је дошло до редукције Срба на Србе, они су ваљда и грађани...
, председница Хелсиншког одбора, у дуелу са Слободаном Антонићем, "Хоћу да знам" ТВ "Б92"
Откуд Срби међу грађанима?
Овде је дошло до редукције Срба на Србе, они су ваљда и грађани...
, председница Хелсиншког одбора, у дуелу са Слободаном Антонићем, "Хоћу да знам" ТВ "Б92"
Дневна доза 256
23. јул 2011.
Покушај да се развијање идентитета Црне Горе успори и окрене однос Срба и Црногораца очигледно није успео. Мислим да ће бити све мање шансе за то и да ће временом тај проценат Срба сигурно пасти, јер ће Српска православна црква и црногорска имати свој развој.
, председник Хелсиншког одбора за људска права у Србији, о попису становништва у Црној Гори, „Црно-бели свет“ РТВ-а
До последњег процента
Покушај да се развијање идентитета Црне Горе успори и окрене однос Срба и Црногораца очигледно није успео. Мислим да ће бити све мање шансе за то и да ће временом тај проценат Срба сигурно пасти, јер ће Српска православна црква и црногорска имати свој развој. , председник Хелсиншког одбора за људска права у Србији, о попису становништва у Црној Гори, „Црно-бели свет“ РТВ-а
Дневна доза 176
15. април 2011.
Једна од највећих препрека за битан напредак у региону је став Србије према суседима и посебно стална жеља Србије да има преовлађујући уплив над њима. То нарушава бржу демократску консолидацију њених суседа, развој истинске сарадње у региону и њихов напредак у приступању Европској унији и НАТО.
, председница Хелсиншког одбора за људска права Србије, на сусрету парламентараца Европске уније и Западног Балкана, "Блиц"
Србије (и Срба тих) да није
Једна од највећих препрека за битан напредак у региону је став Србије према суседима и посебно стална жеља Србије да има преовлађујући уплив над њима. То нарушава бржу демократску консолидацију њених суседа, развој истинске сарадње у региону и њихов напредак у приступању Европској унији и НАТО. , председница Хелсиншког одбора за људска права Србије, на сусрету парламентараца Европске уније и Западног Балкана, "Блиц"
Дневна доза 172
11. април 2011.
Знате што, то су све информације које долазе из одређених центара и зато никад нисам желела одговарати на та питања. Ја сам грађанка Србије и не желим да ме дефинишу по етничкој припадности.
, председница Хелсиншког комитета за људска права у Србији, на питање да неки њен рад "приписују томе што долазите из мијешаног брака односно томе што вам је мајка Хрватица, чак да је ваш брат погинуо као припадник Збора народне гарде", загребачки "Национал"
Збор невладине гарде
Знате што, то су све информације које долазе из одређених центара и зато никад нисам желела одговарати на та питања. Ја сам грађанка Србије и не желим да ме дефинишу по етничкој припадности.
, председница Хелсиншког комитета за људска права у Србији, на питање да неки њен рад "приписују томе што долазите из мијешаног брака односно томе што вам је мајка Хрватица, чак да је ваш брат погинуо као припадник Збора народне гарде", загребачки "Национал"
Дневна доза 105
25. јануар 2011.
Црногорска држава је коначно почела да реагује на адекватан начин, с обзиром на то да СПЦ у Црној Гори, нажалост, није престала са својим провокацијама и негирањем црногорске државе. СПЦ је главни инструмент негирања Црне Горе.
, председница Хелсиншког одбора за људска права, о правосудном поступку против митрополита Амфилохија, за подгорички Интернет портал "Аналитика", "Блиц"
Нема јаке ЦГ без слабе СПЦ
Црногорска држава је коначно почела да реагује на адекватан начин, с обзиром на то да СПЦ у Црној Гори, нажалост, није престала са својим провокацијама и негирањем црногорске државе. СПЦ је главни инструмент негирања Црне Горе.
, председница Хелсиншког одбора за људска права, о правосудном поступку против митрополита Амфилохија, за подгорички Интернет портал "Аналитика", "Блиц"
Дневна доза 104
24. јануар 2011.
Мислим да је тај извештај [Дика Мартија] од самог почетка био пласиран на начин који је био сувише сензационалан и на неки начин је оштетио углед Косова и косовске државе. С обзиром да тај извештај не садржи никакве конкретне податке о тврдњама које он ту износи, он је морао да временом атерира и да да изјаву попут ове и мислим да се цела та прича полако некако релаксира и доводи на меру која ће касније у неком истражном поступку показати праве размере, да ли је збиља било то и колико је било то. [...] Па у том извештају нема доказа. Само су наводи и тврдње.
, председница Хелсиншког одбора за људска права, током боравка на Косову, "Глас Америке"
Ни да ми изваде нешто не бих поверовала
Мислим да је тај извештај [Дика Мартија] од самог почетка био пласиран на начин који је био сувише сензационалан и на неки начин је оштетио углед Косова и косовске државе. С обзиром да тај извештај не садржи никакве конкретне податке о тврдњама које он ту износи, он је морао да временом атерира и да да изјаву попут ове и мислим да се цела та прича полако некако релаксира и доводи на меру која ће касније у неком истражном поступку показати праве размере, да ли је збиља било то и колико је било то. [...] Па у том извештају нема доказа. Само су наводи и тврдње.
, председница Хелсиншког одбора за људска права, током боравка на Косову, "Глас Америке"
Дневна доза 80
24. децембар 2010.
У Србији се извештај Дика Мартија користи као кључни аргумент за криминализацију Косова као државе и за оспоравање независности. У извештају на први поглед није јасна такозвана Жута кућа, односно, чињеница је да се трансплантација органа, а то тврде угледни лекари, мора обављати у потпуно другачијим условима. Тај део приче је мало вероватан, али то не значи да нешто из извештаја није тачно. Нема разлога да се било шта оспорава.
, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, "Е-новине"
Не оспоравам ништа (осим свега)
У Србији се извештај Дика Мартија користи као кључни аргумент за криминализацију Косова као државе и за оспоравање независности. У извештају на први поглед није јасна такозвана Жута кућа, односно, чињеница је да се трансплантација органа, а то тврде угледни лекари, мора обављати у потпуно другачијим условима. Тај део приче је мало вероватан, али то не значи да нешто из извештаја није тачно. Нема разлога да се било шта оспорава. , председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, "Е-новине"
Дневна доза 65
08. децембар 2010.
Ово није први пут да Србија доноси одлуку која је супротна сопственом интересу. Овакав потез је заоставштина Вука Јеремића, који је у претходном периоду стварао тајне коалиције. Србија је у разним непринципијелним коалицијама већ годинама, од када је водила кампању са несврстаним и другим земљама око независности Косова, односно непризнавања. Наравно да је за ту услугу морала нешто и да обећа.
, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, о одлуци да представник Србије не присуствује додели Нобелове награде за мир кинеском дисиденту, "Б92"
Заоставштина живог министра (принципијелно за независно Косово)
Ово није први пут да Србија доноси одлуку која је супротна сопственом интересу. Овакав потез је заоставштина Вука Јеремића, који је у претходном периоду стварао тајне коалиције. Србија је у разним непринципијелним коалицијама већ годинама, од када је водила кампању са несврстаним и другим земљама око независности Косова, односно непризнавања. Наравно да је за ту услугу морала нешто и да обећа.
, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, о одлуци да представник Србије не присуствује додели Нобелове награде за мир кинеском дисиденту, "Б92"
Дневна доза 53
26. новембар 2010.
Само учешћем у политичком животу Косова Срби могу озбиљно да остваре своја права, а истовремено олакшају пут Београду ка Европској унији. Треба бити реалан и пројектовати оно што ће следити између Београда и Приштине као услов ЕУ.
, председница Хелсиншког покрета за људска права, о учешћу косовских Срба на изборима, "Око" РТС-а
Испунити и непостављене услове
Само учешћем у политичком животу Косова Срби могу озбиљно да остваре своја права, а истовремено олакшају пут Београду ка Европској унији. Треба бити реалан и пројектовати оно што ће следити између Београда и Приштине као услов ЕУ.
, председница Хелсиншког покрета за људска права, о учешћу косовских Срба на изборима, "Око" РТС-а
Дневна доза 24
28. октобар 2010.
Одбојност према НАТО је неоправдана. [...] Треба истаћи и јаке емоције на страни НАТО у време доношења одлуке о интервенцији у СРЈ 1999, јер су већина тадашњих лидера Алијансе били шездесетосмаши, који су одрасли на пацифизму.
, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, на скупу "Србија, Западни Балкан и НАТО ка 2020", "Танјуг/Бета"
Опростите што смо вас (пацифисте) натерали да нас бомбардујете
Одбојност према НАТО је неоправдана. [...] Треба истаћи и јаке емоције на страни НАТО у време доношења одлуке о интервенцији у СРЈ 1999, јер су већина тадашњих лидера Алијансе били шездесетосмаши, који су одрасли на пацифизму.
, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, на скупу "Србија, Западни Балкан и НАТО ка 2020", "Танјуг/Бета"
Дневна доза 17
21. октобар 2010.
Отежавајућа околност је што је за геноцид у БиХ оптужена само Република Српска а не и налогодавац и идејни творац геноцидне политике, Србија.
, председница Хелсиншког комитета у Србији и почасна грађанка Сарајева, "Е-новине"
Лоша страна добрих вести
Отежавајућа околност је што је за геноцид у БиХ оптужена само Република Српска а не и налогодавац и идејни творац геноцидне политике, Србија. , председница Хелсиншког комитета у Србији и почасна грађанка Сарајева, "Е-новине"
Речи и мисли 106
27. март 2009.
Прича о трговини органима је једна прича која је, врло невешто пласирана од стране Карле дел Понте у тој књизи. Јер, ако је имала доказе онда је морала подићи оптужницу. И мислим, ја лично мислим да тај број није реалан. И мислим да, тужилаштво у Београду врло греши што стално износи у јавност, оно што налази у истрази. И мислим да Београд доста манипулише, и да је управо у функцији да се, због ове пресуде [војном и полицијском врху Србије] која је била очекивана, истовремено билдује једна прича о несталима који су били жртве трговинама органима.
, председница Хелсиншког одбора, 11. март 2009, "Проблем" ТВ "Студио Б"
Трговина несталима
Прича о трговини органима је једна прича која је, врло невешто пласирана од стране Карле дел Понте у тој књизи. Јер, ако је имала доказе онда је морала подићи оптужницу. И мислим, ја лично мислим да тај број није реалан. И мислим да, тужилаштво у Београду врло греши што стално износи у јавност, оно што налази у истрази. И мислим да Београд доста манипулише, и да је управо у функцији да се, због ове пресуде [војном и полицијском врху Србије] која је била очекивана, истовремено билдује једна прича о несталима који су били жртве трговинама органима. , председница Хелсиншког одбора, 11. март 2009, "Проблем" ТВ "Студио Б"
Речи и мисли 106
27. март 2009.
Ја не кажем, ако и постоји, наравно то треба процесуирати. Али, мислим да је врло погрешно, и за Албанце, и за Србе, да се тиме сад манипулише овако, како се манипулише у нашим медијима. И мислим да то наравно, јако трује односе између Срба и Албанаца. Али, мислим да Београд од почетка води погрешну политику, чини ми се, зато што, пре свега, не пристаје на ту реалност али с друге стране, као што је познато, Београд и није хтео Косово у Србији. Хтео је поделу Косова.
, председница Хелсиншког одбора, 11. март 2009, "Проблем" ТВ "Студио Б"
Трговина несталима
Ја не кажем, ако и постоји, наравно то треба процесуирати. Али, мислим да је врло погрешно, и за Албанце, и за Србе, да се тиме сад манипулише овако, како се манипулише у нашим медијима. И мислим да то наравно, јако трује односе између Срба и Албанаца. Али, мислим да Београд од почетка води погрешну политику, чини ми се, зато што, пре свега, не пристаје на ту реалност али с друге стране, као што је познато, Београд и није хтео Косово у Србији. Хтео је поделу Косова. , председница Хелсиншког одбора, 11. март 2009, "Проблем" ТВ "Студио Б"
Речи и мисли 106
27. март 2009.
Међутим има једна друга реалност, која није видљива, ни за Србе, можда, на Косову, а ни овде, а то је да Срби и Албанци у тим енклавама, комуницирају, имају један суживот, који није никад, да кажем осветљен или видљив за јавност. Зато што нико о томе неће да пише. Значи постоји један modus vivendi, који итекако функционише. И морам да кажем још једну ствар, с обзиром да се с тиме много манипулише. Последњи година и нема тако много етнички мотивисаних инцидената. Има неких, пошто смо разговарали са пуно људи, више, да кажем провокација. Да, пролази се преко њиве…
, председница Хелсиншког одбора, 11. март 2009, "Проблем" ТВ "Студио Б"
Трговина несталима
Међутим има једна друга реалност, која није видљива, ни за Србе, можда, на Косову, а ни овде, а то је да Срби и Албанци у тим енклавама, комуницирају, имају један суживот, који није никад, да кажем осветљен или видљив за јавност. Зато што нико о томе неће да пише. Значи постоји један modus vivendi, који итекако функционише. И морам да кажем још једну ствар, с обзиром да се с тиме много манипулише. Последњи година и нема тако много етнички мотивисаних инцидената. Има неких, пошто смо разговарали са пуно људи, више, да кажем провокација. Да, пролази се преко њиве… , председница Хелсиншког одбора, 11. март 2009, "Проблем" ТВ "Студио Б"
'Домаћине, отвори капију, дошла моба да ти вино проба!' Погледам кроз шпијунку, Радован Бранков, раздраган као и увек, тик уз њега камерман РТС-а, у позадини елегантан цивил, вероватно заменик начелника, поред њега још један у цивилном оделу, можда возач, и два млада жандарма, само што су изишла испод чекића у сремскомитровачкој академији. Па где сте, браћо, данима не идем на посао, да, ја сам подглавио врата доле јер не бих да се интерфон поквари сада кад ви треба да наиђете, изволите, изволите... Заменик начелника, осмехнут, чека крај лифта да и њега позовем, изволите, добродошли, и ви момци, другови, има за све места, раскомотите се, ево овде можете да ставите шапке, овде опасаче, знам да не пијете на дужности, али ово није пука дужност, ово је као одлазак у војску – дужност, право и част... мало сам узрујан, први пут ми патрола долази у кућу. 