Замислите да се у једној кошници организују избори за председника и онда се сети трут. Десет година је спавао у топлој кошници, будан је, ником се није замерио, крила није поквасио и одлучио да се кандидује. Сви га воле, а што да га не воле кад је трут. И кренуо је по Србији да оговара пчеле радилице, мрзовољан, подгојен, љут, увређен, ништа му не ваља, не раде довољно. Има трут примедбе, кренуо трут по Србији и открио велику тајну: лоше се живи у Србији. Почео је да тражи кривце зашто се тако лоше живи у Србији, кад би он у свом кабинету, у својој топлој кошници смислио много добрих рецепата, али да неко други вуче кола уместо њега, а он да седи на тим колима. Пробудили смо га и петога октобра смо га овде донели. Није дошао, донели смо га!
Зоран Ђинђић, о Војиславу Коштуници, на београдском митингу Мирољуба Лабуса