Дневна доза 3122 22. август 2019.
Шминкање (полу)мртваца
Србија све више личи на уморну старицу која се гаси из дана у дан, али живи у илузији да ће мало пудера побољшати крвну слику. , генетичар, о „здравственом картону“ Србије, „Недељник“/„Бета“
Дабогда ти Доналд био патријарх
Никоме не бих пожелео Трампа, али због њега је постало очигледно да су бела надмоћ, нетрпељивост и патријархат суштински и огроман део САД. , амерички писац пореклом из БиХ, „Ројтерс“/„Танјуг“
Замисли Трампа као председника (председништва) БиХ
Бавим се имагинацијом - савршено могу да замислим ситуацију у којој део САД постаје независан. Нисам сигуран да ли би та могућност могла да се појави током мог живота, али да ми делује као реалан сценарио у неком тренутку. То је будућност Америке. Овај нефункционални политички систем блокираће саму могућност замишљања заједничког друштва, као што је случај у Босни. Све већи социјални политички раздори у САД могли покренути сепаратистичке снаге које би на крају биле способне да ревидирају политичку карту Америке, ни оружани сукоб не могу искључити. Могуће да Калифорнија каже да ће се бринути за себе и неће давати новац Алабами и Луизијани, ако те државе покушају да спрече абортус или конзумирање канабиса у Калифорнији. Трампова реторика, која је пуна расистичког набоја, сносила би део одговорности за то. , амерички писац пореклом из БиХ, „Ројтерс“/„Танјуг“
Одлазак отписаног
Србија је једна од најсиромашнијих земаља у Европи, нисмо Швајцарска или Финска како неки то упорно тврде. Нисмо, јер код нас не постоји висока технологија, а они који треба да се побрину да је уведу упознати су са њом као што је Павле Вуисић у познатој серији познавао госпођу Хаџи Пешићеву. , универзитетски професор и генетичар, о свом одласку из Србије, „Недељник“/„Бета“
Збогом мојих дванаест година
Људи који су се до јуче позивали на пријатељство почели су да окрећу главу, да избегавају сусрете, све у страху од локалних моћника. На то додам и оно најбитније – жељу за научним радом. Одлазак [на Харвард] је био неминован. , универзитетски професор и генетичар, о свом одласку из Србије, „Недељник“/„Бета“
Лесковац или Харвард?
Када смо Петра и ја добили понуду [Харварда], било је тешко одвојити се од Лесковца. Али провели смо године у покушају да схватимо зашто систем мрзи онога ко другачије мисли, зашто је безуспешно доказивање да треба прозвати и казнити фалсификаторе диплома а не оне који на њих указују. , универзитетски професор и генетичар, о свом одласку из Србије, „Недељник“/„Бета“
Лету штуке (али не и јарболи)
Србија, са мизерним буџетом за науку и образовање, изгледа као земља која подупрта на штап каска за другима који већ лете. И зато је још више неразумљива политика јарбола, дизнилендских мегаспоменика, стадиона и погрешно трошење пара. И да се попнемо на највећи јарбол на свету, ови који лете ће и даље бити недостижни. , генетичар, о разлозима одласка на Харвард, „Недељник“/N1
Пружам све гаранције да никада нисмо добили никакву помоћ од државе и да нас је мој политички живот, као компанију, само коштао. 'Пинк' је оштећен у сваком смислу, у смислу негативне политизације саме компаније. 