Филип Шварм
1 до 5 од 5
Златне речи 274
01. март 2005.
Мада у Шевенингену влада специфично братство и јединство, питање је како ће бившем лидеру ДОС-а бити у екипи из Србије, пошто за отпаднике из властитих редова разумјевања нема. Када би, којим случајем, притворска јединица Хашког трибунала била спаваона ЈНА, ако већ не би фасовао ћебовање, Момчилу Перишићу би паљење бицикла и мазање лица ималином било загарантирано.
, у "Времену"
Сам против свих
Мада у Шевенингену влада специфично братство и јединство, питање је како ће бившем лидеру ДОС-а бити у екипи из Србије, пошто за отпаднике из властитих редова разумјевања нема. Када би, којим случајем, притворска јединица Хашког трибунала била спаваона ЈНА, ако већ не би фасовао ћебовање, Момчилу Перишићу би паљење бицикла и мазање лица ималином било загарантирано. , у "Времену"
Златне речи 207
01. октобар 2003.
Све су пробали. И да поправе и да пресложе и да упале и да угасе. Уђу и изиђу. Да преговарају и да се договарају. Да указују и да тргују... Са опцијама, варијантама, аргументима и принципима. Пребројавали су се више пута. Да нешто што не ради – не ради, овдје се очигледно признаје тек када се свима, па и мајсторима смучи. Принцип парламентаризма: до најједноставнијег и најјефтинијег рјешења стиже се тешко и скупо.
, уводник "Времена"
Избори се за неизборе
Све су пробали. И да поправе и да пресложе и да упале и да угасе. Уђу и изиђу. Да преговарају и да се договарају. Да указују и да тргују... Са опцијама, варијантама, аргументима и принципима. Пребројавали су се више пута. Да нешто што не ради – не ради, овдје се очигледно признаје тек када се свима, па и мајсторима смучи. Принцип парламентаризма: до најједноставнијег и најјефтинијег рјешења стиже се тешко и скупо. , уводник "Времена"
Златне речи 178
01. фебруар 2003.
Ако је нетко ожалошћен [Шешељевим одласком у Хаг] онда су то професионални борци за људска права без ограничења мандата и Шешељеви партијски и ратни другови. Први зато што им је сама његова појава, а да се не говори о вербалним иступима, аутоматски давала за право у тврдњама да се у Србији од Петог октобра на овамо ништа није промјенило; други пак из разлога простог што су имали чврст – необорив – аргумент да док је год Шешељ на јавној сцени, њихове најтамније, најперверзније и најпатолошкије маштарије нису најгоре на свијету.
, у "Кикиндским"
У црно завијени
Ако је нетко ожалошћен [Шешељевим одласком у Хаг] онда су то професионални борци за људска права без ограничења мандата и Шешељеви партијски и ратни другови. Први зато што им је сама његова појава, а да се не говори о вербалним иступима, аутоматски давала за право у тврдњама да се у Србији од Петог октобра на овамо ништа није промјенило; други пак из разлога простог што су имали чврст – необорив – аргумент да док је год Шешељ на јавној сцени, њихове најтамније, најперверзније и најпатолошкије маштарије нису најгоре на свијету. , у "Кикиндским"
Златне речи 172
01. јануар 2003.
Ђинђић је показао и да се разумије у кадровску политику. Најближи премијерови сурадници нису министри, већ потпредсједници његове, Демократске странке – Чедомир Јовановић, Горан Весић и Зоран Живковић. У њиховом гласу не чује се сумња, у њиховом погледу нема самилости, за њих се лијепе надимци попут 'Крцун' и 'Берија'...
, колумна у "Кикиндским"
"Не бери бриге Берија..."
Ђинђић је показао и да се разумије у кадровску политику. Најближи премијерови сурадници нису министри, већ потпредсједници његове, Демократске странке – Чедомир Јовановић, Горан Весић и Зоран Живковић. У њиховом гласу не чује се сумња, у њиховом погледу нема самилости, за њих се лијепе надимци попут 'Крцун' и 'Берија'... , колумна у "Кикиндским"
Златне речи 166
01. новембар 2002.
Став ДОС-а некако најбоље изражава Владан Батић – није важан председник Србије док је ту Влада у којој је он министар.
, у "Кикиндским"
Господин министар
Став ДОС-а некако најбоље изражава Владан Батић – није важан председник Србије док је ту Влада у којој је он министар. , у "Кикиндским"
Питала сам да ли нас [ЛДП] финансира неко од тајкуна, против којих се номинално боримо, и да ли смо ми исти као и сви остали – још једна франшиза велике партије 'Мишковић, Беко & co', који тронују српском политичком сценом, јавним, али и приватним животом ама баш сваког грађанина. И сваки пут сам добила чврсто уверавање да – нисмо. Ми смо своји, нисмо ничији, нисмо продати и нисмо на продају. [...] Паралелно са тим, као и већина наше јавности, долазила сам до сазнања да свако има своју цену, само су улози мањи или већи. Некоме је цена пословни простор на 'нашим' општинама, некоме плаћено место у управном одбору, некоме читава једна грана привреде или могућност будућег уласка у тал. 