Од како се познајемо, он ми увек свира три исте мелодије на гитари. Устезао се и да запева, па је углавном, са дивљењем, слушао како ја певам. Ипак, ја сам га сматрала за свог Џимија Хендрикса. У то време били смо сви луди за Џимијем, а Богољуб је тада заиста личио на њега.