Србија бира између тумора и метастазе. У тумору види вечни живот, у метастази последњу прилику за оздрављење. Нејасна половина политичке Србије, огрезла у безнађу и очајању, као да верује да се злочин исплати, да су за преживљавање довољни отпаци од пљачке, да је КГБ народна војска спаса, руски гас бесплатна инфузија, Гулаг словенски Дизниленд, а бољшевичко православље симфонија пропалих нација и сиротињских империја. Национални комунизам је пирамидална банка пред којом поново стоје бескрајни редови у надању да се може трошити туђе или незарађено. Да је пречица између Београда и Москве у царству небеском, где су Голи оток, Удба и Сребреница исходишта светосавља и Косовског завета.
Никола Самарџић, историчар и функционер ЛДП-а, 29. јануар 2008, "Данас"